Zašto zaposleni stalno lome svoje RFID ID kartice

Fizičke ranjivosti RFID ID kartica

Najčešće polomljene RFID ID kartice ne uništavaju napredno hakovanje, loši čipovi ili misteriozni problemi sa čitačem. Obično ih uništava mnogo gluplji razlog: prema kartici se ponaša kao prema komadu plastike na radnom mestu, a ne kao prema malom elektronskom proizvodu. Zaposleni je savijaju, buše, sede na nju, prevlače je preko metala, ostavljaju na vrućini, kače je kroz pogrešnu rupu ili je koriste kao brzi alat kada niko ne gleda. Zatim tim za kontrolu pristupa krivi dobavljača RFID kartica, HR služba naručuje zamene, a rukovodilac objekta se pita zašto isti odeljak svakog meseca troši bedževe.

To zvuči jednostavno, ali nije mali problem. U kompaniji sa stotinama zaposlenih, loša navika sa bedževima može da se pretvori u ponovljene zastoje na vratima, lošu evidenciju prisutnosti, privremene kartice za posetioce koje kruže okolo i dodatni posao za obezbeđenje. Za kupce koji traže izdržljive RFID ID kartice, prilagođene ID kartice za zaposlene, RFID pristupne kartice ili dugotrajne proksimiti kartice, pravo pitanje često nije samo koji čip izabrati. Pitanje je da li ceo sistem bedževa odgovara načinu na koji zaposleni zaista hodaju, rade, znoje se, savijaju se, čiste, podižu i prolaze kroz vrata.

Kako savijanje uništava unutrašnje antene

Standardna PVC RFID kartica izgleda čvrsto jer podseća na bankarsku karticu. Ali unutar te jednostavne kartice nalazi se namotaj antene, modul RFID čipa i slojevi koji moraju ostati spojeni. Kada se kartica oštro savije blizu zone čipa ili oko ivice antene, kartica spolja može izgledati normalno, dok je unutrašnja antena već napukla. Zaposleni kaže: „Samo je prestala da radi.“ Čitač za kontrolu pristupa ne kaže ništa. Dobavljač dobija pritužbu. A pravi uzrok može biti to što je kartica tri nedelje stajala u zadnjem džepu.

U fabrici za pakovanje hrane u Nju Džersiju, tim za održavanje je svakog ponedeljka ujutru prijavljivao neispravne RFID bedževe zaposlenih. Čipovi su bili 13.56 MHz kartice za kontrolu pristupa, a kancelarijsko osoblje koje je koristilo isti tip kartice gotovo da nije imalo kvarova. Nakon provere rutine na lokaciji, razlog je bio neprijatno praktičan. Nekoliko tehničara je stavljalo svoje kartice u džepove pantalona tokom vikend radova na zastoju, a zatim klečalo, pelo se i klizilo ispod ramova transportera. Kartice nisu bile „prečesto čitane“ niti „razmagnetisane“. Bile su savijane preko ručki alata i šavova džepova. Prelazak tih zaposlenih na čvrste držače bedževa sa sigurnosnim trakama koje se otkidaju drastično je smanjio zahteve za zamenu, jer kartica više nije morala da izdrži telesnu težinu i mehanički pritisak.

Reč „RFID“ navodi neke ljude da zamisle da je kartica imuna na normalno fizičko habanje. Nije. Niskofrekventna 125 kHz proksimiti kartica, visokofrekventna MIFARE Classic kartica, MIFARE DESFire EV3 kartica ili UHF RFID bedž i dalje zavise od geometrije antene. Ako je antena oštećena, čitač možda neće pravilno napajati čip. Ako je zona čipa pod naprezanjem, kartica može postati nestabilna. Ako se kućište kartice razsloji, vlaga i prljavština mogu doći do unutrašnjih slojeva. Zato, kada pristupna karta otkaže, kupac ne treba odmah da pređe na kvalitet čipa. Pametnije je prvo pitati kako se kartica nosi, gde se čuva i da li su zaposleni primorani da koriste krhki format u grubom poslu.

Katastrofa sa bušenjem rupa

Problem sa bušenjem rupa je jedan od najčešćih i najlakše izbegljivih uzroka. Mnoge kompanije kupuju obične RFID kartice, a zatim buše rupe na licu mesta jer žele da pričvrste držače ili kopče za bedž. To može biti u redu ako je kartica projektovana sa bezbednim položajem proreza. Može biti katastrofa ako neko probuši kroz traku antene. Recepcionista možda ne zna gde se nalazi namotaj. Jeftina kancelarijska bušilica takođe ne zna. Rezultat je kartica koja izgleda profesionalno pričvršćeno, ali je elektronski oštećena pre nego što zaposleni uopšte stigne do vrata.

Regionalni lanac teretana u Alberti imao je upravo tu glavobolju sa bedževima zaposlenih članova. Menadžer je naručio štampane RFID pristupne kartice i probušio ovalne proreze pri vrhu nakon štampanja imena i fotografija. Oko jedna od svakih deset kartica otkazala je u roku od nekoliko dana, a kvarovi su izgledali slučajno. Proizvođač kartica je kasnije označio raspored unutrašnje antene na uzorku. Položaj bušenja je prešao preko namotaja na nekoliko kartica. Rešenje nije bio skuplji čip. Bilo je to naručivanje RFID ID kartica sa unapred izrezanim prorezom i proverenim bezbednim prorezom i držanje grafike dalje od zone proreza. Kada je kućište bedža usklađeno sa načinom pričvršćivanja, obrazac kvarova je nestao.

Držači bedževa mogu stvoriti sopstveni problem. Zaposleni ih vole jer prisluškivanje čitača postaje lako. Ali teški uvlačivi držač može da povuče istu tačku naprezanja stotinama puta nedeljno. Ako kartica visi gola iz probušenog proreza, svaki prolaz kroz vrata postaje mali test vučenja. Vremenom prorez puca, ugao kartice se cepa, a zaposleni je i dalje koristi dok kartica konačno ne otpadne ili ne prestane da se čita. Držač raspoređuje silu na veću površinu. Direktno probušena rupa fokusira silu na jednu slabu tačku. Ta razlika je važna u magacinima, bolnicama, školama, hotelima, laboratorijama i proizvodnim pogonima gde ljudi pristupaju mnogo puta u toku smene.

U privatnoj klinici u Mančesteru, medicinske sestre nisu namerno radile ništa nepažljivo. Njihove RFID ID kartice za osoblje bile su pričvršćene na uvlačive držače, a čitači su bili montirani malo predaleko od prirodne putanje hodanja. Sestre su morale jako da izvuku karticu, prisluškuju, puste i nastave dalje. Bedž se vraćao udarajući u stolove, kolica za lekove i dovratke čitav dan. Uglovi kartica počeli su da pucaju u roku od mesec dana. Klinika je prešla na zatvorene držače bedževa i pomerila dva čitača bliže ulaznoj liniji. Isti čip kartice je nakon toga radio ispravno. Glupi razlog nije bio nemar zaposlenih. Sistem bedževa je zahtevao da se kartica ponaša kao jo-jo.

Toplota, hemikalije i rutine čišćenja

Toplota je još jedan tihi ubica kartica. PVC RFID kartice mogu se deformisati kada se ostave u vrućem vozilu, pored mašine, blizu sušare ili pod direktnim suncem duže vreme. Kartica se može iskriviti dovoljno da oslabi unutrašnje spajanje ili da štampana površina počne da se ljušti. U spoljašnjim operacijama, standardna RFID kartica zaposlenog takođe može biti izložena ultraljubičastom zračenju, znoju, prašini i hemikalijama za čišćenje. Kupci kojima su potrebne industrijske RFID ID kartice treba da razmišljaju izvan kompatibilnosti čipa i raspitaju se o materijalu kartice, laminaciji, zaštitnom sloju, metodi štampe i uslovima svakodnevne izloženosti.

Izvođač za parking u Dubaiju naučio je to tokom letnjih operacija. Nadzornici su držali svoje kartice za kontrolu pristupa u vozilima između provera lokacija. Kartice su zatim korišćene za kapije za osoblje i prostorije sa opremom. Mnoge su se blago iskrivile, a neke su postale teške za čitanje osim ako se ne drže pod savršenim uglom. Izvođač je prvobitno tražio samo „PVC RFID kartice sa štampom logotipa“. Nakon što je problem postao očigledan, prešli su na polikarbonatne RFID bedževe i zaštitne držače za nadzornike na otvorenom. Za čitače na kapijama ništa se nije promenilo. Za zaposlene, navika nošenja se promenila. Za nabavku, specifikacija je postala jasnija: toplotno otporne RFID kartice za zaposlene za osoblje obezbeđenja na otvorenom.

Hemikalije i rutine čišćenja lako je prevideti. Na mnogim radnim mestima, bedževi se brišu alkoholom, izlažu se sredstvima za dezinfekciju, prskaju ih čistačice ili se trljaju o uljane rukavice. Kartica sa slabom zaštitom štampe može i dalje da se čita, ali izgleda loše. Kartica sa oštećenjem ivice može da upije vlagu. U laboratoriji, čistoj sobi ili pogonu za hranu, veći rizik nije samo kozmetičko habanje. Ako površina bedža postane hrapava ili se razsloji, može postati teža za čišćenje i manje prihvatljiva za higijenske provere. Zato kartice za kontrolu pristupa za zdravstvenu zaštitu, preradu hrane i farmaceutska okruženja treba specificirati imajući u vidu rutinu čišćenja.

U pogonu za iznajmljivanje rublja u Poljskoj, radnici su nosili RFID ID bedževe na trakama dok su sortirali uniforme blizu vlažnih područja. Kartice su redovno brisane pri promeni smene, ali su mnogi zaposleni takođe stavljali kartice u džepove kecelja gde se skupljala ostatak deterdženta i vlaga. Kartice su postale mutne, a neke ivice su počele da se podižu. Pristupni sistem je u početku krivljen jer su se neuspešna čitanja dešavala blizu ulaza za osoblje. Kasnije je kupac prešao na zatvorene držače RFID bedževa i prilagodio politiku bedževa tako da kartice ostaju izvan vlažnih džepova. Stopa zamene je opala, a kartice su ostale čitljive jer više nisu živele u hemijskom džepu.

Kako navike zaposlenih otkrivaju slabosti bedževa

Problemi sa novčanikom, futrolom telefona i držačem

Problem sa novčanikom je manje dramatičan, ali veoma čest. Zaposleni često drže RFID pristupnu karticu u novčaniku sa bankarskim karticama, metalnim držačima za novac, ključevima, kovanicama ili drugim RFID karticama. Zatim savijaju novčanik, sede na njega ili ga pritiskaju uz čitač sa nekoliko kartica unutra. Ponekad zaposleni kaže da je čitač nepouzdan, a pravi problem je sudar kartica ili zaštita. 13.56 MHz RFID kartica može biti pod uticajem obližnjih kartica kada se nekoliko identifikacionih sredstava predstavi zajedno. UHF bedževi mogu biti još osetljiviji na orijentaciju i obližnje materijale. Za kancelarijski pristup, rešenje može biti jednostavno kao što je reći osoblju da ne predstavlja ceo novčanik. Za veliko radno mesto, može zahtevati držače bedževa, jasnija uputstva za uvođenje i formate kartica koji odgovaraju navikama korisnika.

Softverska kompanija u Ostinu imala je čudnu pritužbu novih zaposlenih. Njihove RFID kartice za vrata radile su tokom uvođenja, a zatim su postale „slabe“ nakon nedelju dana. Instalater kontrole pristupa proverio je čitače i nije našao grešku. HR je na kraju primetio da su mnogi zaposleni stavljali karticu iza futrole telefona sa metalnom pločom za magnetne nosače u autu. Neke kartice su još mogle da se čitaju na veoma maloj udaljenosti, dok su druge otkazale osim ako se ne izvade iz futrole telefona. Kompanija je dodala jednu običnu rečenicu u svoju napomenu za uvođenje: držite svoju pristupnu karticu dalje od magneta telefona, metalnih ploča i naslaganih pametnih kartica. Prijave kvarova kartica su se usporile, a sistem vrata je odjednom izgledao mnogo pouzdanije.

Futrole telefona zaslužuju posebnu pažnju jer zaposleni prema njima postupaju kao prema univerzalnom mestu za odlaganje. Futrola telefona može sadržati metalne delove, komponente za bežično punjenje, magnete ili druge kartice. Čak i kada trajno ne oštećuje RFID ID karticu, može smanjiti domet čitanja i naterati zaposlene da prisluškuju jače, savijaju karticu iz futrole ili krive čitač vrata. Za kupce koji naručuju prilagođene RFID kartice za kancelarije, kampuse, prostore za zajednički rad ili hotele, vredi odlučiti da li karticu treba nositi kao vidljivi bedž, karticu u novčaniku, narukvicu ili privezak za ključeve. Najbolji format nije onaj koji uredno izgleda u katalogu. To je onaj koji će zaposleni pravilno koristiti bez previše razmišljanja.

Neusklađeni formati identifikacionih sredstava

Neke kartice se lome jer je posao previše grub za oblik kartice. Magacioneri, vozači viljuškara, terenski tehničari, građevinske ekipe, radnici u hladnom lancu i čuvari često trebaju identifikaciona sredstva koja mogu da izdrže udarce, rukavice, hladnoću, znoj i brzo kretanje. Standardna štampana PVC pristupna kartica može biti savršeno dobra za kancelarijske zaposlene, ali može biti pogrešan format za metalnu radionicu ili dok za utovar. U tim situacijama, izdržljivi RFID privesci za ključeve, ABS RFID oznake, fleksibilne RFID narukvice, epoksidni RFID tokeni ili ojačani držači bedževa mogu imati više smisla od zamene napuklih kartica svakog meseca.

Magacin nameštaja u Tenesiju stalno je kupovao zamenske pristupne kartice za zaposlene za vozače viljuškara. Vozači ih nisu zloupotrebljavali na očigledan način. Kačili su bedževe na petlje kaiša jer su se trake kačile o sigurnosne pojaseve i foliju za palete. Kartice su udarale u ramove viljuškara, ploče doka i metalne regale tokom smene. Nakon nekoliko polomljenih uglova i neuspešnih čitanja, magacin je testirao RFID priveske za ključeve pričvršćene na uvlačive lance unutar kabina viljuškara. Vozači su prestali da nose ravne kartice na telu, a evidencija pristupa je postala čistija. Kompaniji nije bila potrebna nova fensi platforma za kontrolu pristupa. Bio joj je potreban oblik identifikacionog sredstva koji poštuje posao.

Štampa i personalizacija takođe mogu doprineti oštećenju ako je proces loše izabran. Neke kompanije štampaju na praznim RFID karticama sa stonim štampačima za kartice, a zatim ručno laminiraju ili lepe nalepnice. Ako je podešavanje toplote štampača preagresivno, kartica se može iskriviti. Ako se ivica nalepnice podigne, zaposleni je čupaju. Ako je sloj fotografije debeo i neravnomer, kartica se može zaglaviti u držačima ili napuknuti oko proreza. Za prilagođene RFID ID kartice sa fotografijom, logotipom, QR kodom, bar kodom, brojem zaposlenog i čipom za kontrolu pristupa, kupac treba da pita da li je kartica direktno štampana, retransfer štampana, ofset štampana, laserski gravirana ili zaštićena zaštitnim slojem. Pravi izbor zavisi od obima narudžbine, grafike, ciljane izdržljivosti i okruženja.

U univerzitetskom sportskom centru u Španiji, bedževi osoblja imali su imena štampana na samolepljivim etiketama jer je objekat želeo brze izmene za sezonske radnike. Etikete su izgledale dobro nekoliko dana, a zatim su se uglovi podigli nakon kontakta sa znojem i kremama za sunčanje. Zaposleni su odsutno ljuštili etikete, a neki su savijali kartice pokušavajući da ih ponovo izravnaju. Čip kartice nije bio slaba karika. Metod personalizacije stvorio je naviku koja je oštetila karticu. Centar je prešao na retransfer štampane RFID kartice za osoblje za dugoročne zaposlene i jednostavne kodirane priveske za ključeve za privremene radnike. Različite grupe osoblja dobile su različita identifikaciona sredstva, a stopa oštećenja je postala logičnija.

Mentalitet „jedna kartica za sve“ često je skriveni glupi razlog iza polomljenih bedževa. Nabavka želi jednu SKU jer je lakše kupovati. HR želi jedan dizajn jer izgleda usklađeno. Obezbeđenje želi jedno identifikaciono sredstvo jer je baza podataka čistija. Ali kancelarijski računovođa, radnik u hladnom skladištu, sobarica u hotelu, operater na hemijskoj liniji i čuvar patrole na otvorenom ne žive isti život sa bedžom. Ako svi dobiju istu tanku PVC RFID karticu sa istim probušenim prorezom i istom trakom, grublji odeljci će izgledati nemaro, čak i kada je specifikacija pravi problem.

Hotelska grupa u Bangkoku jasno je videla ovu razliku. Recepcijsko osoblje koristilo je MIFARE kartice za zaposlene uglavnom na ulazima za osoblje i kancelarijskim vratima. Osoblje za održavanje soba nosilo je iste kartice dok je guralo kolica, rukovalo vrećama sa posteljinom i ulazilo u vlažne servisne prostore. Kartice za održavanje soba su češće pucale, bledele i nestajale. Umesto da grdi tim, hotel je prešao na zatvorene držače bedževa sa jačim kopčama za održavanje soba i zadržao štampane RFID kartice za recepcijsko osoblje. Sistem kontrole pristupa ostao je jedinstven, ali se fizički sistem bedževa promenio po ulozi. To je praktičan način da se smanji lomljenje bez komplikovanja softverske strane.

Praktična rešenja za izdržljivu RFID kontrolu pristupa

Kupci takođe treba da razmotre kako se prijavljuju neispravne kartice. Ako se svaki polomljeni bedž jednostavno zameni bez pitanja zašto, isti uzrok se nastavlja. Jednostavan dnevnik kvarova može otkriti obrasce. Zabeležite odeljak, starost kartice, vidljivo oštećenje, način pričvršćivanja, naviku čuvanja, lokaciju čitača i da li je kvar potpun ili povremen. Tražite ponovljene pukotine blizu proreza, iskrivljene kartice iz vozila, prljave ivice iz vlažnih područja ili mali domet čitanja blizu futrola telefona. To nije veliki inženjerski projekat. To je osnovno prikupljanje dokaza. Nakon mesec ili dva, glupi razlog obično postane očigledan.

Postoji i aspekt obuke, ali treba da bude kratak i praktičan. Zaposlenima nije potrebno predavanje o fizici RFID antene. Potrebna su im jasna pravila koja mogu da zapamte. Ne bušite sami svoju karticu. Ne držite je u zadnjem džepu. Ne odlažite je iza telefona sa metalnom pločom. Ne savijajte je da bi čitač radio. Ne čistite je slučajnim rastvaračima. Koristite priloženi držač. Prijavite napuklu karticu pre nego što postane nečitljiva. Ova uputstva mogu se štampati na listu za uvođenje, dodati na portal za osoblje ili objasniti pri izdavanju bedža. Ton je važan. Tretirajte to kao brigu o opremi, a ne kao krivicu za ljude.

Za nabavku, bolji put je specificirati ceo paket identifikacionog sredstva. Umesto da tražite samo „prilagođene RFID kartice“, opišite slučaj upotrebe. Navedite tip čipa, frekvenciju, kompatibilnost sa sistemom kontrole pristupa, materijal kartice, debljinu, zahtev za prorez, izdržljivost štampe, tip držača, očekivani metod čišćenja, izloženost na otvorenom i ulogu zaposlenog. Dobavljač tada može predložiti da li su standardne PVC RFID kartice, PET kompozitne kartice, polikarbonatne RFID ID kartice, UHF bedževi prilagođeni metalu, RFID privesci za ključeve ili silikonske narukvice prikladnije. Najjeftinije kućište kartice može biti skupo ako ga kompanija menja pet puta godišnje.

Isto razmišljanje važi i kada se porede proizvođači RFID bedževa. Koristan proizvođač ne treba da pita samo koliko kartica vam je potrebno i koji logotip štampati. Treba da pita gde će se kartice koristiti, kako ih zaposleni nose, da li vam trebaju unapred probušeni prorezi, koji tip čitača je instaliran, da li kartica mora da podržava MIFARE, NFC, 125 kHz proksimiti, UHF EPC kodiranje ili dizajn sa dvostrukom frekvencijom i da li će kartica biti izložena toploti, vlazi, hemikalijama ili grubom rukovanju. Ta pitanja nisu odlaganja. Ona su razlika između bedža koji preživi normalan rad i bedža koji postane mesečna smetnja.

Dakle, glupi razlog zašto vaši zaposleni stalno lome svoje RFID ID kartice obično nije to što su zaposleni glupi. To je to što je bedž projektovan kao kancelarijska kartica, dok se prema njemu na radnom mestu ponaša kao prema alatu, ključu, ulošku za novčanik, ručki za vrata, oznaci za čišćenje, dodatku za telefon i punilu džepa. Kada počnete da gledate na RFID ID karticu kao na fizički proizvod sa antenom unutra, rešenje postaje mnogo jasnije. Zaštite karticu od savijanja. Prekinite sa nebezbednim bušenjem rupa. Uskladite držač sa držačem bedža. Držite kartice dalje od toplote, hemikalija, metalnih ploča i naslaganih identifikacionih sredstava. Dajte grubim poslovima izdržljiviji format identifikacionog sredstva. Tada će sistem kontrole pristupa izgledati stabilnije, narudžbine zamena će se smiriti, a zaposleni će prestati da budu krivljeni za problem koji je od početka ugrađen u sistem bedževa.