Kako RFID ulaznice poboljšavaju iskustvo posetilaca

Zašto RFID tiketiranje oblikuje doživljaj posetilaca

Pitajte većinu posetilaca šta pamte sa nekog događaja, i obično ne počinju od tehnologije karata. Govore o tome da li je ulazak delovao jednostavno. Govore o tome da li se red kretao. Govore o tome da li su se osećali izgubljeno, požureno ili zaglavljeno. Pamte da li je osoblje delovalo da ima kontrolu, da li je pristup pravim zonama bio gladak, da li je plaćanje hrane bilo dosadno i da li je ceo dan delovao jednostavno ili neobično naporno.

Zato je RFID tiketiranje važnije nego što mnogi organizatori u početku pretpostavljaju.

Na papiru, RFID izgleda kao tehnička nadogradnja. U stvarnom životu, to je često nadogradnja doživljaja. Dobro osmišljen RFID sistem tiketiranja može učiniti da događaj deluje lakše od prve kontrolne tačke do poslednjeg izlaza. Može smanjiti čekanje, pojednostaviti pristup, smanjiti stres, podržati besplatne usluge i pomoći posetiocima da se kreću kroz prostor bez stalnog zaustavljanja da dokažu ko su. Kada se to dogodi, sama tehnologija gotovo nestane, što je obično najbolji mogući ishod.

Ipak, vredi biti iskren od samog početka. RFID karte ne poboljšavaju doživljaj posetilaca automatski. Loše planiran događaj i dalje može delovati haotično sa pametnim narukvicama ili RFID karticama. Ako je proces prijave zbunjujući, ako su dozvole loše postavljene, ako osoblje nije obučeno ili ako događaj pokušava previše da iskomplikuje sve, tehnologija neće sama spasiti doživljaj. Ali kada je sistem usklađen sa publikom, prostorom i tokom dana, RFID može tiho ukloniti mnogo trvenja koje posetioci obično prihvataju kao neizbežno.

To je prava vrednost. Ljudi ne moraju da razumeju čip da bi osetili razliku.

Brži ulazak i bolji prvi utisak

Prvo i najočiglednije poboljšanje je ulazak. To može zvučati osnovno, ali prvi utisci nose veliki teret na događajima. Ako ulaz deluje sporo, neorganizovano ili napeto, posetioci nose taj osećaj sa sobom. Ako ulaz deluje brzo i kontrolisano, mnogo se brže opuste.

Tradicionalne papirne karte i mobilne karte sa bar kodom često stvaraju mala kašnjenja koja se nagomilaju. Neko ne može da pronađe imejl. Neko otvori pogrešan prilog. Neko ima zatamnjen ekran telefona. Neko drugi stigne sa tri karte sačuvane na jednom uređaju i počinje da prelistava snimke ekrana dok red čeka iza njega. Nijedan od tih problema nije dramatičan sam po sebi, ali zajedno pretvaraju kapiju u tačku stresa.

RFID karte za događaje pomažu jer je interakcija jednostavnija. Posetilac prinosi karticu, pokazuje bedž ili podiže narukvicu. Radnja je prirodnija i tolerantnija. Manje traženja, manje objašnjavanja, manje zaustavljanja.

Muzički festival u Bristolu je to jasno video kada je prešao sa štampanih karata na unapred izdate RFID narukvice za vikend ulaz. Prethodnih godina, prvi sat nakon otvaranja kapija uvek je delovao neuredno. Grupe su stizale sa presavijenim papirnim kartama, napuklim ekranima ili snimcima ekrana poslatim u poslednjem trenutku. Kada je festival uveo RFID narukvice, posetioci više nisu morali da pretražuju telefone ili torbe na ulazu. Osoblje je prestalo da ponavlja ista uputstva iznova i iznova. Red je, naravno, i dalje postojao, ali je delovao kao linija koja se kreće, a ne kao zid sitnih komplikacija. Posetioci su odmah primetili razliku, čak i ako većina njih nikada nije upotrebila termin beskontaktno tiketiranje.

Taj glađi početak je važan jer doživljaj posetilaca retko oblikuje jedna velika katastrofa. Češće ga oblikuju desetine malih trenutaka koji ili deluju lako ili deluju iritantno.

Glađe kretanje kroz zone događaja

Još jedno veliko poboljšanje dolazi od načina na koji RFID podržava kretanje unutar prostora. Mnogi događaji nemaju samo jednu kontrolnu tačku. Imaju spoljne kapije, unutrašnje kapije, VIP zone, zone za ugostiteljstvo, medijske sektore, zone aktivnosti ili prostore sa starosnim ograničenjem. Ako svaka kontrolna tačka zavisi od vizuelne provere, štampanih lista ili ponovljenog skeniranja bar koda, ceo doživljaj počinje da deluje prekinuto. Posetioci provode previše vremena dokazujući da pripadaju mestu na koje su već očekivali da idu.

RFID kontrola pristupa pomaže tako što te ponovljene provere čini bržim i tišim. Isti akreditiv može se koristiti na više lokacija bez prisiljavanja posetilaca u istu rutinu zaustavljanja i pokretanja svaki put.

Sajam u Frankfurtu koristio je RFID bedževe za izlagače, kupce, govornike i štampu. Pre promene, pristup ograničenim salonima i halama za rani ulazak rešavan je kombinacijom vizuelnih provera bedževa i ručne potvrde osoblja. Funkcionisalo je, ali je delovalo nespretno. Ljudi su stalno zastajali da objasne ko su i gde bi trebalo da budu. Sa RFID bedževima povezanim sa pravima pristupa, ti isti prelazi postali su gotovo nevidljivi. Posetioci bi prišli, prineli bedž i nastavili dalje. Prostor nije odjednom postao luksuzniji. Jednostavno je postao manje dosadan za snalaženje.

To je važna poenta za organizatore koji traže termine poput sistema kontrole pristupa za događaje ili RFID bedževa za konferencije. Poboljšanje doživljaja nije samo u brzini. Radi se o smanjenju prekida. Posetioci više uživaju u događaju kada ostanu u njegovom toku.

Smanjenje neizvesnosti na svakoj kontrolnoj tački

RFID karte takođe mogu poboljšati doživljaj posetilaca smanjenjem neizvesnosti. Na mnogim događajima, frustrirajući deo nije samo čekanje. To je neznanje šta sledi. Da li sam u pravom redu? Da li je ovaj bedž važeći za ovu zonu? Da li moram ponovo da pokažem ličnu kartu? Mogu li ponovo da uđem kasnije? Da li je ovo red za VIP pristup ili opšti ulaz? Dobri RFID sistemi tiketiranja odgovaraju na ta pitanja kroz dizajn, a ne kroz stalno objašnjavanje osoblja.

Na festivalu hrane pored obale u Kopenhagenu, organizatori su koristili RFID narukvice koje su bile povezane sa tipom posetioca i vremenom sesije. Gosti sa opštom ulaznicom, poslovni posetioci i vlasnici premijum degustacija imali su različita prava, ali sistem je bio strukturiran tako da su rasporedi traka i dozvole pristupa već bili ugrađeni u logiku akreditiva. Posetioci su provodili manje vremena pitajući osoblje gde da idu jer je događaj bio osmišljen tako da pravi put bude očigledniji. Razlika je bila suptilna, ali moćna. Ljudi su osećali da događaj zna šta radi.

Taj osećaj je važniji nego što mnogi misle. Samopouzdanje je deo doživljaja. Posetilac koji se oseća vođeno i prepoznato obično je opušteniji od onog koji oseća da bi svaka kontrolna tačka mogla da uključi raspravu.

Besplatna pogodnost i noseći formati karata

Besplatna pogodnost je još jedan veliki razlog zašto RFID karte poboljšavaju doživljaj posetilaca, posebno na festivalima, akvaparkovima, sportskim objektima i porodičnim događajima. Kada se ista RFID narukvica ili kartica koristi ne samo za ulaz već i za kupovine, ormariće, iznajmljivanje ili usluge zasnovane na nalogu, posetilac prestaje da razmišlja o karti kao o zasebnom predmetu. Ona postaje deo toga kako dan funkcioniše.

Praznični akvapark u Antaliji je to naučio nakon što je zamenio papirne ulaznice i zasebne žetone za ormariće RFID narukvicama povezanim sa ulazom i unapred plaćenom potrošnjom. Porodice su odmah primetile promenu. Roditelji više nisu morali da vode računa o mokrim papirnim kartama, odvojenim ključevima ormarića i sitnom novcu dok su pazili na decu oko bazena i tobogana. Mogli su da uđu, otključaju ormarić i kupe piće istom narukvicom. Tehnologija nije stvorila uzbuđenje u dramatičnom smislu, ali je uklonila stres u veoma praktičnom smislu. Za porodičnu publiku, to je često vrednija pobeda.

To je jedan od razloga zašto kupci često traže RFID narukvice za događaje ili besplatno RFID tiketiranje, a ne samo RFID karte. Ne kupuju samo tehnologiju za ulaz. Kupuju glađu rutinu na licu mesta.

Postoji i snažan faktor udobnosti u nosećim formatima karata. Fizička karta sakrivena u torbi lako se može izgubiti. Mobilna karta zavisi od trajanja baterije i pristupa ekranu. Noseća RFID narukvica stoji tamo gde posetilac može da je koristi bez mnogo razmišljanja. Ta pogodnost zvuči malo dok je ne vidite u stvarnim uslovima.

Elektronski događaj pored plaže u Splitu prešao je sa laminiranih propusnica na tekstilne RFID narukvice nakon ponovljenih žalbi gostiju o sekundarnim pristupnim tačkama. Ljudi su stizali u letnjoj odeći, noseći piće, torbe i robu, i niko nije želeo da stalno vadi propusnicu svaki put kada se kreće između zona. Sa RFID sistemom narukvica, te ponovljene interakcije postale su daleko lakše. Posetioci su mogli da se kreću prirodnije, a osoblje je moglo da upravlja tokom gomile bez pretvaranja svake unutrašnje kontrolne tačke u mini red. Rezultat nije bio samo brže kretanje. Delovalo je manje formalno, što je više odgovaralo događaju.

Taj odnos između formata karata i atmosfere često se previđa. Pravi sistem tiketiranja treba da podrži raspoloženje događaja, a ne da se bori protiv njega.

Bolji tok gomile u vršnim trenucima

RFID takođe poboljšava doživljaj posetilaca jer pomaže događajima da se nose sa vršnim trenucima gomile gracioznije. Gomile nisu uvek izbežne. Posetioce zanima da li događaj njima upravlja kompetentno. Kapija može biti zauzeta, a da ne deluje haotično. Red za hranu može biti dugačak, a da ne deluje van kontrole. Dobri RFID sistemi ne brišu potražnju, ali mogu učiniti da odgovor na potražnju deluje stabilnije.

Koncert na stadionu u Seulu je to video tokom večeri sa vremenskim kašnjenjima koja su sabila dolaske u mnogo kraći vremenski prozor. Pod starim podešavanjem mobilnog bar koda, takav nalet uvek je dovodio do vidljive frustracije jer su ljudi otključavali telefone, otvarali aplikacije za karte i tražili pomoć od osoblja u istom trenutku. Nakon što je prostor uveo RFID karte za nekoliko gustih sedišnih sekcija, nalet dolazaka je i dalje izgledao veliki, ali se kretao doslednije. Posetioci su bili mirniji jer je red nastavio da se kreće. U poslu događaja, stabilno kretanje je često umirujuće od same brzine.

To se direktno povezuje sa psihologijom posetilaca. Ljudi su iznenađujuće tolerantni prema gomilama kada osećaju da sistem funkcioniše. Postaju nestrpljivi mnogo brže kada osećaju da sistem improvizuje.

Personalizacija bez dodatnog tereta

Još jedan način na koji RFID poboljšava doživljaj posetilaca je podrška personalizaciji bez pretvaranja u teret. To može značiti različite stvari u zavisnosti od događaja. Može značiti prilagođene privilegije pristupa, zakazane prozore za ulazak, prepoznavanje članstva ili pojednostavljene premijum usluge. Ključno je da posetilac doživljava korist bez prisile da svaki put razmišlja kroz komplikovana pravila.

Muzejska grupa u Amsterdamu uvela je RFID propusnice za izložbe za članove, dnevne posetioce i učesnike specijalnih događaja tokom sezonskog programa posle radnog vremena. Pre promene, različite grupe posetilaca stalno su upućivane na zasebne pultove ili su morale da pokažu štampane potvrde za radionice, vođene ture i ograničene sesije u galerijama. Novi sistem je unapred povezao te dozvole sa RFID akreditivima. Članovi su mogli da uđu kroz bržu traku, gosti radionica mogli su da pristupe pravoj zoni u pravo vreme, a opšti posetioci bili su glađe vođeni kroz standardne rute. Ljudi to nisu opisivali kao personalizovanu kontrolu pristupa. Opisivali su to kao događaj koji je delovao neobično dobro organizovano.

To je često ono što najbolja tehnologija radi. Pretvara operativnu složenost u nešto što posetilac jedva primećuje.

Jednostavniji ponovni ulazak i više slobode za posetioce

RFID karte takođe mogu poboljšati doživljaj posetilaca čineći ponovni ulazak jednostavnijim. To je posebno korisno na višednevnim festivalima, sajmovima, sportskim objektima i kulturnim događajima gde ljudi mogu da odu i vrate se. Sa starijim metodama tiketiranja, ponovni ulazak često deluje kao početak iznova. Posetioci brinu da li je njihova papirna karta još važeća, da li će baterija telefona izdržati ili da li će ih osoblje na drugoj kapiji ispitivati. RFID uklanja mnogo tog trvenja.

Vikend festival umetnosti u Melburnu je to otkrio nakon prelaska na RFID narukvice za ulaz i pristup zonama. Posetioci su želeli da se kreću između festivalskog prostora, obližnjih kafića i pop-ap instalacija širom okruga. Pod prethodnim podešavanjem, ponovni ulazak stvarao je ponovljena usporavanja i nepotrebna objašnjavanja. Kada su RFID narukvice uvedene, proces povratka postao je brži i predvidljiviji. Posetioci su osećali više slobode da se kreću, i to je promenilo ton događaja. Ljudi su se ponašali manje kao da su zarobljeni unutar kontrolisanog perimetra, a više kao da istražuju grad kao deo programa.

Taj osećaj slobode je stvarna korist za doživljaj. Posetioci više uživaju u događajima kada ih logistika ne čini da se osećaju zatvoreno.

Bolja interakcija sa osobljem i integracija usluga

Tu je i pitanje interakcije sa osobljem. Mnogo lošeg doživljaja posetilaca dolazi od prisiljavanja osoblja u ponavljajuće, konfrontacione uloge. Ako radnici provode ceo dan govoreći ljudima da pojačaju ekrane, stoje mirno, sklone se, otvore pravu datoteku ili odu na drugi pult, atmosfera postaje napetija za sve. RFID može to poboljšati jednostavno smanjenjem broja nezgodnih ispravki koje osoblje mora da napravi.

Kongresni centar u Čikagu je to video tokom zdravstvene izložbe gde su unapred registrovani delegati dobili RFID bedževe unapred. Osoblje je izvestilo da se njihov posao osećao drugačije gotovo odmah. Umesto rešavanja problema sa prikazom bar koda svakih nekoliko minuta, provodili su više vremena vodeći posetioce, odgovarajući na stvarna pitanja o događaju i pomažući sa malim brojem pravih izuzetaka. Ta promena je bila važna jer na doživljaj posetilaca snažno utiče raspoloženje osoblja. Kada su zaposleni manje frustrirani, obično zvuče gostoljubivije.

To možda nije prva stvar na koju kupci pomisle kada upoređuju pametna rešenja za tiketiranje, ali je veoma važno. Bolji sistemi često proizvode bolje ljudske interakcije.

RFID takođe može podržati bolji doživljaj posetilaca nakon ulaska, posebno kada je integrisan sa uslugama poput ormarića, iznajmljivanja, naplate naloga u hotelskom stilu, pristupa vožnjama ili praćenja sesija. Što više karta postaje pogodan ključ za usluge, to manje posetilac mora da žonglira zasebnim predmetima i zasebnim pravilima.

Skijalište na Hokaidu koristilo je RFID propusnice za pristup žičarama, ormariće za opremu i usluge gostinskog naloga tokom vršnog prazničnog perioda. Rezultat nije bio da su gosti odjednom postali uzbuđeni zbog RFID tehnologije. Rezultat je bio da su provodili manje vremena stojeći na pultovima za usluge rešavajući izgubljene papirne listiće ili ponovljene provere pristupa. Porodice su to cenile jer je dan bilo lakše upravljati. Redovni skijaši su to cenili jer su mogli da se kreću kroz skijalište sa manje administrativnog trvenja. Poboljšanje doživljaja je često samo drugi način da se kaže manje besmislenih prekida.

Pouzdanost u stvarnim uslovima događaja

Još jedna previđena prednost je pouzdanost u okruženjima gde mobilno tiketiranje može biti nezgodno. Loš signal, ispražnjene baterije, zamrznute aplikacije, napukli ekrani, kiša, rukavice i jarko sunce čine ulazak putem telefona manje prijatnim nego što izgleda u prezentaciji. RFID karte često deluju bolje jednostavno zato što izbegavaju te zavisnosti.

Festival obožavalaca na otvorenom u Teksasu otkrio je to kada su letnja vrućina i preopterećeni mrežni uslovi stalno izazivali kašnjenja za posetioce koji koriste mobilne karte. Čak i ljudi koji su generalno voleli digitalno tiketiranje postajali su iritirani na kapiji jer je okruženje činilo telefone nepogodnim. Kada je događaj prebacio svoje najzauzetije periode pristupa na RFID narukvice, žalbe na ulazak su naglo opale. Posetiocima se dopalo što proces više nije zavisio od trajanja baterije ili mobilnih podataka koji ispravno funkcionišu u gomili. Delovalo je pouzdanije, a pouzdano obično deluje bolje.

Pouzdanost je jedna od onih osobina koje posetioci retko direktno hvale, ali odmah primećuju kada nedostaje.

Premijum i događaji sa mešovitim pristupom

Takođe je važno napomenuti da RFID pomaže u doživljaju premijum i događaja sa mešovitim pristupom. VIP gosti obično očekuju da ulazak deluje glatko, privatno i brzo. Gosti sa opštom ulaznicom očekuju pravičnost i jasnoću. Govornici, medijski posetioci, partneri i izlagači očekuju da se ne tretiraju kao da moraju da se objašnjavaju na svakoj kontrolnoj tački. RFID može podržati sva ta očekivanja ako su dozvole dobro mapirane.

Događaj u modnoj industriji u Parizu koristio je RFID akreditive u salonima za kupce, zonama za sedenje na pisti, zonama za podršku u zakulisju i prostorima za sponzorsko ugostiteljstvo. Pre toga, previše kontrole pristupa zavisilo je od vizuelne provere propusnica od strane osoblja i tumačenja lista koje nikada nisu bile potpuno ažurne. Posetioci su se često osećali nezgodno čak i kada su imali pravo da budu tamo. Nakon što su RFID dozvole pravilno integrisane, doživljaj se poboljšao na obe strane. Ovlašćeni gosti kretali su se glađe, a osoblje više nije moralo da donosi nesigurne procene pred svima. Ta vrsta tihog samopouzdanja je glavni deo premijum doživljaja posetilaca.

Naravno, ništa od ovoga ne znači da organizatori treba da pretrpaju RFID karte trikovima. Posetioci ne moraju da imaju komplikovan sistem da bi bili impresionirani. U stvari, prekomplikovanje obično šteti doživljaju. Ako svaka tačka dodira postane nametnuti tehnološki trenutak, događaj počinje da deluje mehanički. Cilj nije da ljudi dive sistemu. Cilj je da zaborave na sistem jer funkcioniše tako prirodno.

Regionalna arena u Pragu napravila je tu grešku u prvom pokušaju sa RFID članskim karticama. Sama tehnologija je bila u redu, ali prostor je pokušao da na nju nakači previše koraka na licu mesta odjednom bez jasnog objašnjenja. Neki posetioci su na kraju bili zbunjeni oko toga koje trake da koriste i koje usluge su povezane sa karticom. Nakon pojednostavljenja signalizacije, uklanjanja nepotrebnih funkcija i obuke osoblja da objašnjava samo ono što je važno, isto RFID podešavanje delovalo je mnogo prijateljskije za posetioce. Pouka je bila jednostavna: pametno tiketiranje treba da učini stvari lakšim, a ne težim.

Šta RFID karte poboljšavaju u praktičnom smislu

Pa kako RFID karte poboljšavaju doživljaj posetilaca u praktičnom smislu? Čine ulazak bržim i manje stresnim. Smanjuju ponovljene prekide na unutrašnjim kontrolnim tačkama. Podržavaju glađe kretanje kroz zone. Pojednostavljuju ponovni ulazak. Dobro funkcionišu sa besplatnim plaćanjem i pristupom uslugama. Smanjuju zavisnost od telefona i krhkog papira. Pomažu osoblju da provodi manje vremena ispravljajući, a više pomažući. Podržavaju personalizaciju na način koji deluje prirodno, a ne birokratski. I pomažu posetiocima da osećaju da je događaj organizovan bez stalnog podsećanja da sistem radi u pozadini.

Za organizatore, to je važno jer doživljaj posetilaca nije izgrađen samo na glavnoj atrakciji. Izgrađen je na nevidljivoj mehanici oko nje. Koncert može imati odličan sastav i ipak ostaviti loš utisak ako ulazak deluje haotično. Konferencija može imati snažne govornike i ipak delovati iscrpljujuće ako svako kretanje zahteva još jednu sporu proveru. Zabavni park može imati dobre vožnje i ipak frustrirati porodice ako osnovne usluge deluju nezgodno ceo dan. RFID tiketiranje poboljšava doživljaj posetilaca kada ukloni te male delove trvenja pre nego što se nagomilaju u veće raspoloženje.

Na kraju, posetioci obično ne idu kući govoreći da je događaj imao odličnu RFID infrastrukturu. Kažu da je dan delovao lako. Kažu da je ulazak bio gladak. Kažu da je kretanje bilo jednostavno. Kažu da nisu morali previše da razmišljaju o karti. To je upravo poenta. Kada su RFID karte dobro odabrane i implementirane, one ne samo da modernizuju događaj. Pomažu da događaj deluje opuštenije, intuitivnije i prijatnije od početka do kraja.