RFID u trgovinama hranom: primene i ograničenja

Trgovina prehrambenim proizvodima izgleda kao idealno mesto za bolju tehnologiju inventara. Prodavnice prodaju hiljade artikala koji se brzo kreću, marže su male, radna snaga je skupa, a kupci gotovo odmah primete nestale proizvode. Na papiru, RFID izgleda kao očigledan odgovor. Obećava bolju vidljivost zaliha, brže brojanje, čišće popunjavanje i tačniju sliku onoga što zaista stoji na polici, u hladnjaku ili u magacinu. Začkoljica je u tome što trgovina prehrambenim proizvodima nije jedno maloprodajno okruženje. To je mešavina suve robe, svežeg voća i povrća, ohlađene hrane, zamrznutih proizvoda, pripremljenih jela, pića, pekarskih proizvoda, promotivnih izlaganja, dostava u gajbama i povratnih transportnih sredstava, a sve se to kreće različitim brzinama, sa različitom ambalažom i vrlo različitom ekonomikom. Zato je RFID u trgovini prehrambenim proizvodima tema koja nagrađuje iskrenost. On radi vrlo dobro u nekim slučajevima upotrebe. U drugima se bori iz razloga koji su praktični, a ne teorijski.

Najveća greška koju ljudi prave jeste da o RFID-u u trgovini prehrambenim proizvodima govore kao da će cela prodavnica ili prihvatiti ili odbiti tu tehnologiju jednom čistom odlukom. To obično ne izgleda tako. Trgovci prehrambenim proizvodima ne dobijaju vrednost od RFID-a zato što preko noći stave oznake na sve. Vrednost dobijaju kada prepoznaju delove poslovanja u kojima su greške u inventaru skupe, radno intenzivne ili dovoljno vremenski osetljive da RFID stvara stvarnu dobit. Drugim rečima, pitanje nije da li RFID pripada trgovini prehrambenim proizvodima. Bolje pitanje je gde on poboljšava vidljivost dovoljno da opravda uloženi trud.

Jedna regionalna grupa supermarketa to je naučila rano, kada je testirala RFID sa nadom da će učiniti celu prodavnicu inteligentnijom. Pilot je izgledao uzbudljivo u prezentacijama, ali kada se tim suočio sa stvarnim formatima ambalaže, mešovitim temperaturnim zonama i kategorijama velikog obima sa malim maržama, razgovor se promenio. Neke primene izgledale su iskreno obećavajuće. Druge su delovale kao mnogo tehnologije oko problema koji bi jednostavnija procesna rešenja mogla rešiti jeftinije. To je bio trenutak kada je projekat postao pametniji. Umesto da pitaju kako da stave RFID svuda, trgovac je počeo da pita gde bi bolja tačnost zaliha zaista promenila poslovanje.

Gde RFID stvara praktičnu vrednost u trgovini prehrambenim proizvodima

Povratni transportni predmeti i sredstva za dostavu

Tamo gde RFID najbolje funkcioniše u trgovini prehrambenim proizvodima obično je tamo gde su vrednost artikla, vidljivost kretanja ili ušteda radne snage dovoljno visoki da opravdaju označavanje. Povratni transportni predmeti su jedan od najjasnijih primera. Metalni kavezi, plastične gajbe, izotermički kontejneri, pekarski poslužavnici, kutije za morske plodove i sredstva za dostavu koja se mogu ponovo koristiti stalno se kreću između distributivnih centara, prodavnica i dobavljača. To su upravo one vrste sredstava koja nestaju na tih, skup način. Ne bivaju ukradena u dramatičnim količinama. Bivaju odložena, ostavljena na pogrešnom mestu, pomešana sa opremom druge rute ili previše dugo ostavljena ispred prijemne zone. RFID je tu jak jer je broj sredstava upravljiv, vrednost ponovne upotrebe značajna, a vidljivost direktno poboljšava cirkulaciju.

Jedan veletrgovac prehrambenim proizvodima otkrio je to sa ohlađenim gajbama za dostavu koje se koriste za popunjavanje prodavnica. Kompanija je nastavila da kupuje sve više gajbi jer je svako skladište tvrdilo da ih nikada nema dovoljno. Kada su RFID oznake dodate na gajbe, a ključne tačke predaje pokrivene RFID čitačima, stvarni problem je postao očigledan. Neke prodavnice su previše sporo vraćale prazne gajbe, jedna transportna petlja je držala daleko više kontejnera nego što je planirano, a regionalno skladište se pretvorilo u nezvanično parkiralište za „privremene“ viškove. Trgovac nije rešio problem kupovinom pametnijih gajbi. Rešio ga je tako što je prvi put jasno video ceo fond gajbi.

Palete za ponovnu upotrebu, rol-kavezi i promotivna izlaganja

Palete za ponovnu upotrebu i rol-kavezi su još jedan jak slučaj upotrebe. Poslovanje prehrambenih proizvoda uveliko zavisi od opreme od metala i plastike koja se kotrlja, a ta sredstva su često dovoljno skupa da budu važna, ali i dovoljno uobičajena da se uzimaju zdravo za gotovo. Kada prodavnica kaže da joj nedostaju rol-kavezi, problem često nije ukupnoj veličini voznog parka. To je spora cirkulacija i slaba vidljivost. RFID funkcioniše jer čini ta kretanja vidljivim kroz prijem, pripremu u magacinu i tok povrata.

Jedan nacionalni lanac prodavnica naučio je to sa kavezima za dostavu za uske prolaze koji se koriste za popunjavanje visoke frekvencije. Pre RFID-a, timovi u prodavnicama osećali su da kavezi jednostavno nestaju u mreži. Nakon uvođenja, lanac je otkrio da je iznenađujući deo „gubitka“ zapravo bilo produženo zadržavanje u magacinima koji su bili previše zauzeti da bi pravovremeno ispraznili i vratili opremu. Kada je poslovanje moglo da vidi gde ti kavezi zastaju, smanjilo je kupovinu zamenskih kaveza i učvrstilo rutine u prodavnicama, a da pritom proces nije pretvorilo u traženje krivca.

Promotivna izlaganja su još jedno mesto gde RFID može dobro da funkcioniše u trgovini prehrambenim proizvodima, posebno za kampanje veće vrednosti ili vremenski osetljive kampanje. Promocije prehrambenih proizvoda često tiho propadaju. Izlaganje je tehnički stiglo, ali još uvek stoji u magacinu. Sezonska pošiljka je u prodavnici, ali nije na prodajnom prostoru do vikenda. Jaz u izvršenju može koštati više nego što trgovci priznaju, jer promocije žive na kratkim vremenskim prozorima. RFID može pomoći da se potvrdi da li su ta izlaganja, stalaci ili promotivna sredstva zaista stigla na pravo mesto u pravo vreme.

Jedan urbani brend prehrambenih proizvoda koristio je RFID na odabranim izlagačkim jedinicama za pića i sezonskim impulsnim eksponatima. Kompanija se mučila sa prodavnicama koje su prijavljivale da je promotivni materijal primljen, iako je postavljanje na prodajni prostor bilo nepotpuno ili kasno. RFID nije sam po sebi rešio disciplinu u izlaganju robe, ali je brže učinio izuzetke vidljivim. Terenski timovi mogli su da kažu koje su prodavnice zaista premestile eksponate u prodajnu poziciju, a koje ih još drže u magacinu. To je pretvorilo nejasnu žalbu na izlaganje robe u upravljiv problem izvršenja.

Logistika sveže hrane i odabrano brojanje na nivou prodavnice

Logistika sveže hrane takođe može imati koristi, ali je ovde vrednost često jača na nivou kontejnera ili palete nego na nivou pojedinačnog pakovanja za potrošača. Gajbe za voće i povrće, poslužavnici za meso za interni transfer, gajbe za morske plodove, pekarski stalaci i posude za delikatese mogu se svi efikasnije pratiti pomoću RFID-a kada je cilj da se razumeju kretanje, vreme zadržavanja i tajming popunjavanja. U ohlađenim i svežim kategorijama, tajming je sve. Ako je sredstvo koje nosi proizvod vidljivo, tok proizvoda često postaje vidljiviji.

Dobavljač sveže rezanog voća i povrća koji uslužuje nekoliko lanaca prehrambenih proizvoda koristio je RFID na gajbama za žetvu i distribuciju koje se mogu ponovo koristiti, a koje se kreću između mesta pakovanja i grupa prodavnica. Cilj nije bio da se označi svaka kesa salate ili čaša sa voćem. Cilj je bio da se vidi da li se gajbe kreću kroz hlađenje, otpremu, prijem i predaju u magacinu prodavnice dovoljno brzo da zaštite svežinu i izbegnu nepotreban gubitak. Projekat je uspeo jer je ostao fokusiran na logistički sloj u kome je RFID imao jasnu operativnu ulogu.

Brojanje ciklusa na nivou prodavnice je još jedno područje gde RFID može da funkcioniše, ali trgovci prehrambenim proizvodima moraju pažljivo da biraju kategorije. U modnoj industriji, RFID brojanje na nivou artikla može da transformiše celu prodavnicu. U trgovini prehrambenim proizvodima, ekonomika je teža jer su mnogi proizvodi niskomaraži, brzo se kreću i upakovani su na načine koji ne opravdavaju uvek cenu oznake. Ipak, za odabrane kategorije kao što su premijum vina, visokovredna žestoka pića, određena elektronika i opšta roba unutar formata prehrambenih proizvoda, skupi proizvodi za zdravlje ili specijalizovana roba sa visokim gubitkom, RFID može da učini brojanje bržim i tačnijim.

Grupa supermarketa pilotirala je RFID u svom odeljenju za vina i žestoka pića nakon što su ponovljene razlike u zalihama stvorile i prodajne probleme i probleme sa usaglašenošću. Rezultati su bili mnogo jači nego u običnim prehrambenim prolazima. Vrednost boce bila je veća, asortiman je bio važan, a broj SKU-ova upravljiv. Menadžeri prodavnica mogli su mnogo brže da provere inventar nego pre, a evidencija zaliha postala je uverljivija. To je dobar primer gde RFID funkcioniše u trgovini prehrambenim proizvodima: ne nužno kroz svu upakovanu hranu, ali vrlo jasno u visokovrednim podkategorijama gde je istina o inventaru važna i gde je ekonomiku oznaka lakše opravdati.

Pripremljena hrana i poslovanje sa kompletima obroka

Pripremljena hrana i poslovanje sa kompletima obroka takođe mogu imati koristi pod pravim uslovima, posebno kada trgovci žele bolju vidljivost unutrašnjeg proizvodnog toka, pripreme kratkog roka trajanja ili tajminga predaje između kuhinje, prostora za držanje i prodajne zone. Ponovo, najpraktičnija upotreba je često na nivou kontejnera, poslužavnika, stalaka ili gajbi, a ne na nivou pojedinačnog pakovanja.

Jedan premijum urbani trgovac koristio je RFID na kolicima za transfer tople hrane i ohlađenim poslužavnicima za pripremu obroka u formatu zauzete prodavnice gde je unutrašnje kretanje postalo teško upravljivo tokom vršnih sati. Problem nije bio u tome što osoblje nije znalo koliko je hrane pripremilo. Problem je bio u tome što su artikli stizali u pogrešne zone za držanje u pogrešno vreme, stvarajući otpad koji se mogao sprečiti i propuštenu dostupnost. Kada je trgovac jasnije pratio kretanje poslužavnika i kolica, pripremna operacija postala je lakša za koordinaciju. Dobit je došla od vidljivosti toka, a ne od pokušaja da se označi svaka pojedinačna pripremljena salata ili sendvič.

Gde se RFID bori u trgovini prehrambenim proizvodima

Označavanje artikala niske cene na nivou artikla i rastresito voće i povrće

Uz to, RFID se apsolutno bori u nekim slučajevima upotrebe u trgovini prehrambenim proizvodima, i pretvaranje da je drugačije nikome ne čini uslugu. Najveći izazov je označavanje artikala niske cene koji se brzo kreću na nivou artikla. Trgovina prehrambenim proizvodima jednostavno ima previše proizvoda sa premalo pojedinačne marže da bi univerzalno označavanje bilo lako. Konzerva supe, pakovanje testenine, višepak jogurta ili niskobudžetna grickalica mogu se brzo kretati, ali ekonomiku stavljanja pojedinačnih RFID etiketa na ogromne količine teško je opravdati osim ako se rešava vrlo specifičan problem visoke vrednosti.

Jedan diskontni trgovac prehrambenim proizvodima istražio je ideju šireg označavanja na nivou artikla u suvoj robi i brzo udario u zid u koji udara većina trgovaca. Tehnologija je u principu funkcionisala, ali slučaj troškova i koristi nije. Lanac nije imao toliko ozbiljan problem vidljivosti u konzerviranoj robi i osnovnim namirnicama da bi RFID bio najpametniji odgovor. Disciplina na policama, proces popunjavanja i bolji signali potražnje mogli su rešiti veći deo problema uz niže troškove. To je savršen primer gde se RFID bori u trgovini prehrambenim proizvodima: ne zato što radio tehnologija ne uspeva, već zato što poslovni slučaj prirodno ne podržava.

Još jedno teško područje je sveže voće i povrće koje se prodaje rastresito ili često prepakuje. Proizvode sa promenljivom težinom, promenljivim izgledom, izloženošću vlazi i stalnim rukovanjem teško je označiti na čist, skalabilan način. Čak i kada se RFID tehnički može koristiti u delovima tog procesa, operativno trenje često brzo raste. Timovi u prehrambenim proizvodima su brzi, radna snaga u prodavnicama je ograničena, a rukovanje voćem i povrćem mora ostati praktično.

Jedan regionalni trgovac testirao je ideje o RFID-u u odeljenju voća i povrća gde su i gubitak i dostupnost na prodajnom prostoru bili bolna pitanja. Pilot je pokazao da praćenje na nivou kontejnera u magacinu može pomoći, ali RFID na nivou artikla za rastresito ili često prepakovano voće i povrće nije bilo mesto gde je vrednost bila. Prodavnici je bila potrebna bolja disciplina pripreme i bolji tajming popunjavanja više nego oznake na svakom artiklu voća i povrća. To je korisna razlika. RFID može pomoći oko operacija sa voćem i povrćem, a da ne bude pravi odgovor za same artikle voća i povrća.

Zamrznuti i ohlađeni proizvodi sa slabom ekonomikom

Zamrznuti i ohlađeni upakovani proizvodi predstavljaju drugačiji skup izazova. Temperatura nije jedini problem. Raznolikost ambalaže, kondenzacija, gustina polica i veliki broj SKU-ova stvaraju komplikacije. Još važnije, ove kategorije se često kreću previše brzo i jeftino da bi univerzalno označavanje bilo lako opravdati. Ako odeljenje zamrzivača ima slabu tačnost inventara, osnovni uzrok može biti izvršenje popunjavanja, disciplina planograma ili rukovanje u magacinu, a ne nedostatak RFID-a na nivou artikla.

Jedan lanac prehrambenih proizvoda srednje veličine istražio je RFID u zamrznutim gotovim jelima nakon što su ponovljeni nestašice frustrirale planere. Dublja analiza pokazala je da je problem vidljivosti stvaran, ali najbolje rešenje nije bilo označavanje na nivou artikla. Pravi problem je bio u tome što su tajming popunjavanja zamrzivača i prioritizacija radne snage bili pogrešni, pa proizvodi nisu stizali do vrata kada je sistem pretpostavljao da jesu. RFID na gajbama za transfer zamrznute hrane koje se mogu ponovo koristiti pomogao je više nego RFID na svakom pakovanju. Upravo tako projekti RFID-a u prehrambenim proizvodima postaju uspešni: tako što su precizni o tome gde se vidljivost prekida i gde označavanje može realno da je popravi.

Slaba procesna disciplina i integracija radne snage

Još jedno mesto gde se RFID može boriti jesu prodavnice sa slabom procesnom disciplinom. To je važno jer se od tehnologije često očekuje da sama popravi loše rutine. To retko čini. Ako je prijem haotičan, ako je skladištenje u magacinu nedisciplinovano, ako se povrati i oštećenja ne obrađuju čisto ili ako timovi redovno zaobilaze predviđeni tok, RFID može razotkriti konfuziju, ali je neće automatski popraviti. U nekim slučajevima, ta vidljivost je ipak vredna. U drugima, trgovac bi bio mudriji da prvo reši osnove procesa i kasnije koristi RFID tamo gde donosi stvarnu polugu.

Jedan operater supermarketa naučio je to tokom pilota na transportnim kontejnerima u magacinu i promotivnim sredstvima. Oznake su funkcionisale. Podaci su postojali. Prodavnice su se ipak mučile dok osnovna pravila rukovanja nisu učvršćena. Previše sredstava bilo je ostavljeno u nezvaničnim zonama, a previše izuzetaka tretirano je kao normalno. Kada se proces u prodavnici poboljšao, isto RFID podešavanje postalo je mnogo korisnije. To je vredno pamćenja. Trgovina prehrambenim proizvodima može biti previše operativno neuredna da bi tehnologija sama stvorila disciplinu koju lideri očekuju.

Integracija radne snage je još jedan stvarni izazov. Timovi u prehrambenim proizvodima su zauzeti, a zauzeti timovi ne usvajaju dodatne korake prirodno osim ako dobit nije očigledna. Modna prodavnica često može opravdati redovno skeniranje na nivou artikla jer su asortiman i vrednost prodaje dovoljno visoki. Tim u prehrambenim proizvodima fokusiran na prijem kamiona, punjenje mleka, rotaciju voća i povrća, rad na kasi i obradu onlajn preuzimanja treba mnogo jasniju operativnu dobit. RFID funkcioniše najbolje kada štedi vreme na vidljiv način, a ne kada tiho dodaje još jedan zadatak već prepunoj smeni.

Jedan veliki trgovac prehrambenim proizvodima video je to tokom pilota na pekarskim stalacima i kontejnerima za transfer delikatesa. Tehnologija je zaista poboljšala vidljivost kretanja, ali rano usvajanje je zaostajalo jer timovi u prodavnicama još nisu bili uvereni da im nove kontrolne tačke dovoljno pomažu u tom trenutku. Kada je trgovac suzio slučaj upotrebe na brži povraćaj stalaka i smanjeno vreme provedeno u traženju nestalih kontejnera, prihvatanje osoblja se poboljšalo. Pouka nije bila da se osoblje u prehrambenim proizvodima opire tehnologiji. Bila je da je slučaj upotrebe morao rešiti stvarnu svakodnevnu smetnju, a ne samo proizvesti lepše izveštaje za centralu.

Kako trgovci prehrambenim proizvodima treba da biraju slučajeve upotrebe RFID-a

Počnite selektivno, zatim skalirajte na osnovu dokazane vrednosti

Dakle, gde RFID funkcioniše dobro u trgovini prehrambenim proizvodima? Najbolje funkcioniše sa povratnim transportnim predmetima, gajbama za ponovnu upotrebu, rol-kavezima, paletama, promotivnim sredstvima, odabranim kategorijama veće vrednosti kao što su vino i žestoka pića, internom logistikom sveže hrane i odabranim primenama proizvodnog toka u delikatesima, pekari, pripremljenim jelima ili podršci distribuciji. U tim oblastima, vidljivost se poboljšava dovoljno da značajno utiče na cirkulaciju, radnu snagu, popunjavanje ili gubitak.

Gde se bori? Bori se sa širokim označavanjem na nivou artikla za proizvode niske marže, rastresito voće i povrće, kategorije upakovane hrane koje se brzo kreću gde je ekonomika slaba i okruženja gde procesna disciplina nije dovoljno jaka da podatke učini primenljivim. Takođe se bori kada trgovci od njega traže da bude univerzalni odgovor pre nego što su identifikovali stvarnu operativnu bolnu tačku.

Najpametnije strategije RFID-a u prehrambenim proizvodima obično počinju selektivnošću. Ne počinju sa „Kako da označimo celu prodavnicu?“ Počinju sa „Gde je slaba vidljivost dovoljno skupa da bolje praćenje promeni ishod?“ To mogu biti povratna sredstva, kontejneri za logistiku sveže hrane, visokovredni alkohol, gajbe za omnikanalnu pripremu, kutije za podršku farmaciji ili tok promotivnih izlaganja. Kada ti slučajevi upotrebe dokažu svoju vrednost, trgovac uči kakav RFID program zaista odgovara njegovom poslovanju.

Na kraju, RFID u trgovini prehrambenim proizvodima funkcioniše najbolje kada se koristi sa disciplinom i skromnošću. Najjači je tamo gde je sredstvo za ponovnu upotrebu, vrednost po jedinici značajna, jaz u vidljivosti stvaran, a proces oko sredstva dovoljno strukturiran da ima koristi od čistijih podataka. Bori se tamo gde je vrednost proizvoda preniska, složenost artikla previsoka ili gde operacija očekuje da oznaka reši probleme koji su zapravo o procesu i disciplini radne snage.

To nije slabost tehnologije. To je jednostavno stvarnost trgovine prehrambenim proizvodima. Trgovina prehrambenim proizvodima je brza, fragmentisana i osetljiva na marže. Najbolji RFID projekti u tom svetu su oni koji poštuju te činjenice umesto da se pretvaraju da svaki proizvod i svaki prolaz zaslužuju isto rešenje. Kada trgovci ostanu iskreni o tome gde RFID funkcioniše, a gde se bori, obično nađu nešto bolje od hipe. Nađu slučajeve upotrebe koji se zaista isplate kroz jasniji inventar, bolju cirkulaciju, brži oporavak i okruženje prodavnice koje se oseća mnogo manje slepo.