Praćenje skupih povratnih transportnih jedinica pomoću RFID-a

Ako radite u logistici, proizvodnji, distribuciji hrane, automobilskoj industriji ili industrijskom pakovanju, već znate pristojnu verziju problema RTI. Povratni transportni predmeti trebalo bi da štede novac, smanje otpad, poboljšaju rukovanje i stvore čistiji sistem zatvorene petlje. Taj deo je istinit. Nepristojna verzija je takođe istinita: skupi povratni transportni predmeti imaju neprijatnu naviku da odlutaju, zaglavljuju se na pogrešnom mestu, predugo stoje neiskorišćeni, vraćaju se kasno, vraćaju se oštećeni ili tiho nestaju u nečijoj tuđoj operaciji sve dok finansije ne počnu da postavljaju neprijatna pitanja.

Zato toliko kompanija počinje da razmatra RFID oznake za praćenje RTI.

Na prvi pogled, ideja zvuči gotovo previše uredno. Stavite RFID oznake na višekratne palete, plastične kutije, metalne regale, izolovane kontejnere, sklopive gajbe ili rol-kontejnere i odjednom ceo vozni park postaje vidljiv. U prodajnim prezentacijama to može izgledati tako jednostavno. U stvarnom životu, malo je haotičnije od toga. RFID može apsolutno da transformiše praćenje povratne imovine, ali samo kada kompanija razume koji problem zapravo pokušava da reši. Mnogi skupi RTI programi propadaju ne zato što je RFID loše rešenje, već zato što ljudi očekuju da tehnologija spase slab proces bez prisiljavanja bilo koga da kaže istinu o tome kako petlja zaista funkcioniše.

I to je prava priča. Istina o praćenju skupih povratnih transportnih predmeta pomoću RFID jeste da tehnologija najbolje funkcioniše kada otkrije neprijatne operativne činjenice. Pokazuje gde se imovina zaista usporava. Pokazuje koji kupci vraćaju kasno. Pokazuje koji lokaliti drže više kontejnera nego što bi trebalo. Pokazuje koliko često kompanija meša otpremljeno, primljeno, prazno, na pranju, oštećeno i nestalo. Kada te stvari postanu vidljive, RTI problem prestaje da izgleda kao loša sreća i počinje da izgleda kao upravljački problem.

Lekcija iz stvarnog sveta: kompanija za pića u Italiji

Kompanija za pića u severnoj Italiji naučila je to na teži način. Uložila je značajna sredstva u višekratne plastične gajbe i metalna kolica koja su se kretala između lokacija za punjenje, regionalnih depoa i maloprodajnih partnera. Rukovodstvo je pretpostavljalo da je najveći problem jednostavan gubitak na terenu. Kada su uveli RFID RTI sistem za praćenje, otkrili su da veći problem uopšte nije krađa. Iznenađujuće veliki broj visokovredne imovine stajao je predugo na pogrešnim regionalnim placevima i u zadnjim prostorijama kupaca koje niko nije dovoljno pažljivo nadgledao. Kompanija je krivila nestanak, a stvarni problem je bio spor obrt. Ta razlika je bila važna jer spor obrt i pravi gubitak zahtevaju veoma različita rešenja.

Ovo je jedna od prvih istina koje kupci moraju da prihvate. Ako tražite RFID za povratne transportne predmete, praćenje višekratne ambalaže, RFID praćenje paleta ili RFID upravljanje povratnom imovinom, ne kupujete samo vidljivost lokacije. Kupujete odgovornost. A odgovornost može biti malo neprijatna, jer često pokazuje da je problem veličine voznog parka zapravo problem discipline.

Zašto „problem discipline" tiho jede maržu

Mnoge kompanije takođe potcenjuju koliko taj problem discipline postaje skup tokom vremena. Kada RTI nestanu ili ostanu napolju predugo, kompanija obično reaguje na predvidive načine. Kupuje više imovine nego što bi trebalo. Hitno naručuje zamenske kutije. Povećava sigurnosne zalihe kontejnera. Prihvata neefikasno jednokratno pakovanje na nekim rutama jer povratna petlja izgleda nepouzdano. Ugrađuje dodatni bafer u proizvodnju jer se prave gajbe možda neće vratiti na vreme. Nijedna od tih odluka pojedinačno ne izgleda dramatično. Zajedno, tiho jedu maržu.

Izvoznik svežeg voća i povrća u Meksiku video je upravo to sa višekratnim plastičnim kutijama koje su se kretale od pakernica do prekograničnih konsolidacionih tačaka, a zatim u maloprodajnu distribuciju. Na papiru, vozni park je izgledao dovoljno velik. U stvarnosti, operacija je stalno osećala manjak. Menadžeri su pretpostavljali da su vrhunci potražnje glavni uzrok, pa su nastavili da kupuju više kutija. Kada su RFID oznake za višekratne kutije uvedene, podaci su ispričali drugačiju priču. Neki izvozni kupci držali su prazne kutije mnogo duže nego što su ugovorni uslovi dozvoljavali, a neke interne zone za pripremu postale su neformalna skladišta za kutije koje su čekale papirologiju. Kompaniji nije trebalo ni približno toliko novih kutija koliko je mislila. Trebala joj je brža disciplina obrta i bolje sprovođenje povrata.

To je prva velika prednost RFID-a u praćenju RTI. Pretvara nejasne rasprave u merljivo vreme zadržavanja. Pre RFID-a, ljudi govore stvari poput „imovina je verovatno još u tranzitu" ili „kupac bi trebalo uskoro da ih vrati" ili „mora da smo negde izgubili neke". Posle RFID-a, razgovor postaje oštriji. „Ovih 480 kutija je ušlo na ovaj lokalitet. Ovih 190 se vratilo. Ovih 120 još stoji na ovom placu posle trinaest dana. Ovih 45 nikada nije prošlo normalnu kontrolnu tačku povrata." Kada možete tako jasno da govorite, kompanija počinje da donosi bolje odluke.

RFID se zasniva na događajima, nije magičan

Naravno, RFID ne čini svaki RTI vozni park magično vidljivim u svakom trenutku. To je još jedna istina koju ljudi treba da čuju. Dobar RFID sistem za povratnu ambalažu obično se zasniva na događajima, nije mističan. Funkcioniše tako što beleži kretanje na tačkama koje su važne: otprema, prijem, stanice za pranje, tačke popravke, cross-dock, proizvodne linije i kapije za povrat. Ako kompanija nema smislene događaje čitanja ugrađene u petlju, sistem će brzo razočarati ljude. RFID je jak kada petlja ima strukturu. Mnogo je slabiji kada ceo program zavisi od neformalnih predaja i nedokumentovanih sporednih ruta.

Dobavljač za automobilsku industriju u Češkoj otkrio je to tokom uvođenja na metalnim regalima i višekratnim zaštitnim kontejnerima. Kompanija je prvobitno zamišljala da će im RFID govoriti gde se svaki regal nalazi u mreži dobavljač-kupac u svakom trenutku. To nikada nije bilo realno. Kada su redizajnirali program oko ključnih tačaka čitanja na utovarnim rampama, zonama za sekvenciranje, trakama za povrat praznih i zonama za popravku regala, vrednost je postala očigledna. Cilj se pomerio od savršenog sveznanja ka pouzdanim događajima imovine, i to je bilo dovoljno da se poboljša dostupnost regala i smanje hitne kupovine zamena.

To je veoma čest obrazac. Kompanije dobijaju bolje rezultate kada prestanu da traže potpunu magiju i počnu da postavljaju bolja operativna pitanja. Gde RTI napuštaju zvanično starateljstvo? Gde se ponovo vraćaju u njega? Gde su hronična uska grla? Koje tačke u petlji stvaraju najviše zabune oko toga da li je imovina puna, prazna, oštećena, u karantinu ili nestala? Kada su ta pitanja jasna, RFID počinje da se isplaćuje na mnogo uverljiviji način.

Nije svaki RTI vredan označavanja

Još jedna neprijatna istina je da nije svaki RTI vredan označavanja. Neke kompanije se uzbude i žele da označe sve prvog dana. To obično stvara mnogo šuma, mnogo podataka, a ne uvek mnogo vrednosti. Pametniji potez je često početi sa skupom, visokoobrtnom imovinom sa visokim trenjem. Metalni stalaci, sklopivi kontejneri za rasutu robu, izolovane farmaceutske kutije, višekratne plastične gajbe u zatvorenim petljama, rol-kontejneri, specijalne palete, kolica za tekstil u praonicama, burad za pivo ili prilagođeni industrijski nosači. Ako je imovina jeftina, u praksi za jednokratnu upotrebu ili nemoguća za upravljanje u disciplinovanoj petlji, RFID možda nije prvi alat koji treba uzeti.

Prerađivač mleka u Ujedinjenom Kraljevstvu naučio je tu lekciju dok je pratio rol-kontejnere i izolovane dostavne kontejnere. Kompanija je prvo razmatrala označavanje širokog spektra jeftine sekundarne ambalaže, ali poslovni slučaj je izgledao mutno. Kada je program suzila na najskuplje RTI sa najvećom boli u obrtu, brojke su se brzo poboljšale. RFID praćenje rol-kontejnera smanjilo je vreme pretrage, poboljšalo balansiranje depoa i smanjilo sporove oko kasnih povrata. Kompanija je kasnije selektivno proširila program, ali tek nakon što je dokazala gde se nalazi prava vrednost.

Taj selektivni pristup je važan jer RTI programi često propadaju zbog ambicije, a ne zbog nedostatka tehnologije. Kompanija pokušava da reši svaki problem pakovanja u jednom ogromnom projektu, a rezultat postaje teško upravljiv. Najbolji programi RFID-a za povratnu imovinu obično počinju od bolne istine koju kompanija već duboko u sebi zna. „Ova imovina je previše skupa da bismo nastavili da je gubimo, i zapravo je ne kontrolišemo onoliko koliko se pretvaramo."

Primer farmaceutskog hladnog lanca

Kompanija za farmaceutski hladni lanac u Singapuru suočila se sa tom tačnom istinom sa svojim višekratnim izolovanim transportnim kutijama. To nisu bile jeftine kutije koje bilo ko može da odbaci. To je bila specijalizovana imovina koja se kretala kroz bolnice, klinike, aerodromske transfere i rute osetljive na validaciju. Kompanija je pretpostavljala da najveći trošak dolazi od povremenih potpunih gubitaka. Nakon uvođenja RFID-a na izolovane kutije, otkrila je još jedan problem koji je bio jednako važan: kutije su se vraćale kasno, a zatim stajale predugo pre pregleda i ponovne kvalifikacije, što je činilo da ceo vozni park izgleda manji nego što je zaista bio. Lekcija je bila direktna. Ako pratite samo nestanak, propuštate ogroman trošak spore dostupnosti.

Druga velika korist: vidljivost vremena ciklusa

To je druga velika korist RFID RTI upravljanja. Poboljšava ne samo vidljivost lokacije, već i vidljivost vremena ciklusa. U logistici zatvorene petlje, brzina povrata je važna gotovo koliko i sama činjenica povrata. Višekratna imovina koja se vraća prekasno operativno je blizu nestale. Ako kompanija ne može jasno da vidi to kašnjenje, nastavlja da rešava pogrešan problem.

Grupa komercijalnih pekara u Australiji videla je to sa poslužavnicima za hleb i kolicima koja su se kretala između proizvodnje, dostave na ruti i maloprodajnih tačaka povrata. Kompanija je imala puno brojeva poslužavnika, puno lokalnih mišljenja, a ni približno dovoljno pouzdane istorije kretanja. Prodavnice su krivile dostavu. Dostava je krivila osoblje prodavnica. Depoi su krivili složenost ruta. Nakon što je RFID praćenje poslužavnika ugrađeno na tačkama pranja, povrata u depo i izdavanja na ruti, pekara je konačno videla koji depoi efikasno vraćaju poslužavnike, a koje grupe kupaca usporavaju petlju. Nova informacija nije uvek bila politički dobrodošla, ali je zaustavila kompaniju da kupuje više poslužavnika kako bi kompenzovala ponašanje koje je trebalo ispraviti.

Ponašanje kupaca kao skriveni RTI rizik

Još jedna istina koju vredi izgovoriti naglas jeste da je ponašanje kupaca često veći RTI rizik od internog rukovanja, čak i kada kompanije to radije ne bi priznale. Mnogo povratne imovine nestane ili stagnira ne zato što su magacini vlasnika haotični, već zato što partneri nizvodno ne tretiraju imovinu sa istom hitnošću. Slažu ih na placeve, koriste ih u pogrešne svrhe, mešaju ih sa drugim voznim parkovima ili odlažu povrat praznih jer niko ne vrši pritisak. RFID pomaže jer vlasniku daje jače dokaze u tim razgovorima. Mnogo je teže partneru da kaže „prazni su poslati prošle nedelje" kada istorija događaja pokazuje suprotno.

Distributer morskih plodova u Norveškoj koristio je RFID oznake na višekratnim kadama za ribu koje su se kretale između pogona za preradu, veletrgovaca i izvoznih pripremnih lokacija. Pre RFID-a, nesuglasice oko odgovornosti za povrat kada bile su rutina. Posle RFID-a, kompanija je mogla sa mnogo većom sigurnošću da pokaže koji je lokalitet poslednji primio određene grupe kada i koliko dugo su tamo ostale. Tehnologija nije eliminisala svaki spor, ali je potpuno promenila ton. Dokaz je zamenio sleganje ramenima.

To je moćan pomak, posebno kada se skupi RTI kreću preko granica kompanija. U tim okruženjima, RFID nije samo alat za praćenje. To je alat za pregovaranje. Daje vlasniku RTI činjeničnu osnovu za pravila depozita, ugovore o uslugama, ciljeve povrata i razgovore o zadržavanju imovine. Tu se često pojavljuje neki od najvećih finansijskih povrata, jer bolji povrat ne zavisi uvek od dramatičnog pronalaženja nestale imovine. Ponekad zavisi od toga da konačno imate dovoljno dokaza da promenite ponašanje partnera.

Oštećenje je važno gotovo koliko i gubitak

Postoji i istina koju kompanije često otkriju malo kasno: oštećenje je važno gotovo koliko i gubitak. Povratni kontejner koji se vrati napukao, savijen, kontaminiran ili strukturno nepouzdan možda je tehnički vraćen, ali sa operativnog stanovišta još je izgubljen dok se ne popravi ili otpiše. Dobri RFID RTI sistemi za praćenje pomažu razlikovanjem između „vraćeno" i „vraćeno upotrebljivo". To zvuči očigledno, ali mnoge kompanije i dalje sve trpaju zajedno previše labavo.

Prerađivač mesa u Brazilu naučio je to sa višekratnim kadama za meso i nerđajućim ramovima koji su se kretali kroz mokru, zahtevnu operaciju. Kompanija se prvobitno fokusirala na brojeve smanjenja, ali RFID podaci povezani sa tačkama pranja i pregleda otkrili su nešto drugo. Značajan deo voznog parka vraćao se na vreme, ali je ponovo napuštao obrt mnogo kasnije jer pregled oštećenja i rutiranje popravki nisu bili dovoljno dobro organizovani. Drugim rečima, kompanija nije imala samo problem gubitka. Imala je problem dostupnosti stvoren lošim rukovanjem nakon povrata. Kada su faze pranja i popravke integrisane u RFID lanac događaja, planiranje voznog parka postalo je tačnije.

To je još jedan razlog zašto je istina o RTI praćenju pomoću RFID-a malo manje glamurozna nego što marketinški prospekti sugerišu. Tehnologija najbolje funkcioniše kada prisili kompaniju da iskreno mapira celu petlju, uključujući neprijatne delove. Otprema, prijem, pranje, pregled, popravka, karantin, zadržavanje kod kupca, kašnjenje u tranzitu i nezvanično prelivanje skladištenja — sve je važno. Ako kompanija samo označi imovinu i nada se čudima, biće razočarana. Ako koristi RFID da učini petlju merljivom, rezultati mogu biti veoma jaki.

Primer proizvođača hemikalija

Proizvođač hemikalija u Nemačkoj video je to tokom RFID uvođenja na višekratnim kontejnerima za interno rukovanje i specijalnim paletama. Prvi interni sastanci bili su puni pitanja o čitačima, frekvenciji i postavljanju oznaka. Sve važne teme, naravno. Ali projekat je postao zaista koristan tek nakon što je tim mapirao stvarni životni ciklus imovine i priznao da nekoliko kontejnera provodi duge periode u sivoj zoni između puštanja iz proizvodnje i utovara za transport. Bez tog koraka, kompanija bi izgradila tehnički sposoban sistem oko nejasnog procesa. Sa njim, kompanija je koristila RFID da otkrije zašto su obrti imovine sporiji nego što su finansije verovale i zašto su se hitne kupovine kontejnera stalno dešavale.

Zato su postavljanje oznake i izdržljivost i dalje veoma važni, ali nisu cela priča. Da, potrebna vam je prava RFID oznaka za plastične gajbe, metalne RTI, sklopive kontejnere, rol-kontejnere ili uslove spoljašnjih placeva. Da, RTI oznake moraju da prežive pranje pod pritiskom, abraziju, udar i stvarno rukovanje. Ali čak i savršena oznaka ne može da spase kompaniju koja odbija da jasno definiše događaje starateljstva i operativna stanja. RFID je brutalno iskren na taj način. Pojačava dobru disciplinu procesa i otkriva slabu disciplinu.

Proizvođač potrošačke elektronike u Maleziji imao je dobar primer sa višekratnim ESD kutijama i prilagođenim transportnim ramovima. Tehnički tim je odlično obavio posao odabira izdržljivih RFID oznaka i validacije performansi čitanja. Program se ipak u početku mučio jer su različiti lokaliteti koristili različite definicije za „dostupno", „u tranzitu", „kod kupca", „čeka popravku" i „potvrđeno prazno". Kada je kompanija standardizovala ta stanja imovine i povezala ih sa RFID događajima, ceo vozni park je odjednom dobio smisao. Iste oznake, isti čitači, mnogo bolji rezultat.

Zaključak: prava istina o RFID-u za RTI praćenje

Dakle, koja je istina o praćenju skupih povratnih transportnih predmeta pomoću RFID-a? Istina je da RFID funkcioniše izuzetno dobro kada je kompanija spremna da prestane da nagađa. Pomaže da se smanji gubitak RTI, poboljša vidljivost povratne imovine, skrate vremena ciklusa, ojača odgovornost partnera, smanje nepotrebne kupovine imovine i učine vidljivim kašnjenja popravke i pranja. Ali to čini tako što petlju čini transparentnijom, a transparentnost može biti neprijatna za kompanije koje su navikle da objašnjavaju RTI probleme nejasnim jezikom.

Takođe je istina da RFID nije odgovor na svaki izazov višekratne ambalaže. Ako je imovina previše jeftina, petlja previše labava ili proces previše neformalan, druge kontrole mogu biti važnije prvo. Ali za skupe RTI, posebno u strukturiranim petljama sa više lokacija ili više strana, RFID je često jedan od najpraktičnijih dostupnih alata. Ne zato što sve čini lakim, već zato što skrivene troškove čini težim za ignorisanje.

To je zaista najvažnija poenta. Kompanije obično misle da kupuju RFID da pronađu nestalu imovinu. U praksi, često ga kupuju da otkriju zašto ta imovina uopšte stalno postaje efektivno nedostupna. Ponekad je odgovor pravi gubitak. Ponekad su to spori povrati. Ponekad je to gomilanje kod kupaca. Ponekad su to uska grla pranja. Ponekad je to kašnjenje popravke. Ponekad je to haos internog pripremanja. Kada te istine postanu vidljive, rukovodstvo konačno može da se ponaša prema voznom parku kao prema poslovnoj imovini, a ne kao prema stalnoj misteriji.

I zato najbolji RFID RTI projekti ne broje samo kontejnere. Oni govore istinu o petlji.