RFID praćenje povratnih pivskih buradi bez nepotrebnih zamena

Zašto povratne pivske burad tiho iscrpljuju budžete pivara

Ako pitate pivaru gde novac tiho nestaje, ljudi obično počinju sa očiglednim odgovorima. Troškovi sirovina rastu. Cene pakovanja variraju. Radna snaga je sve teža. Distribucija postaje sve haotičnija. Sve su to stvarni problemi. Ali u iznenađujuće velikom broju pivara, jedno od najfrustrirajućih curenja je mnogo fizičkije i mnogo manje glamurozno. To je bure.

Ne pivo u njemu. Samo bure.

Povratna pivska burad trebalo bi da se vrate. To je cela poenta. Ona napuštaju pivaru puna, stižu do bara, restorana, stadiona, hotela, festivala ili distributera, bivaju ispražnjena, a zatim se vraćaju u sistem kako bi mogla da budu očišćena, ponovo napunjena i ponovo otpremljena. U teoriji, to je prelepo. U praksi, burad lutaju. Previše dugo stoje u pogrešnom dvorištu. Mešaju se u pogrešan distributerski pul. Ostaju iza paba nedeljama. Tretiraju se kao generički metalni kontejneri umesto kao imovina u vlasništvu. Nestaju u malim brojevima tako često da zamena počinje da izgleda normalno.

Upravo zato toliko pivara pita o praćenju povratnih pivskih buradi. Umorni su od kupovine istog čelika dva puta.

Zašto je RFID praćenje buradi lakše od tradicionalne kontrole buradi

Kada ljudi traže beer keg RFID tags, RFID praćenje buradi, praćenje imovine buradi u pivari ili kako prestati gubiti burad, obično se nadaju da postoji neki pametan, bezbolan sistem koji će odjednom rešiti problem. Ne postoji magično dugme. Ali postoji lakši način od onoga što većina pivara još uvek radi. Najlakši praktičan način da pratite povratna pivska burad i prestanete da ih zamenjujete jeste da svakom buretu date izdržljiv RFID identitet i povežete taj identitet sa stvarnim trenucima kada bure prolazi kroz pivaru, magacin, distributera i krug povrata od kupca.

To zvuči jednostavno jer jeste jednostavno na nivou koncepta. Teški deo nije razumevanje ideje. Teški deo je priznati koliko su stare metode obično slabe.

Mnoge pivare se još uvek oslanjaju na delimičnu vidljivost. Znaju koliko su buradi kupile. Znaju koliko je napunjeno. Znaju koji distributer je primio pošiljku. Možda čak znaju koji je račun trebalo da dobije koju seriju. Ali kada se ta burad rašire po tržištu, sistem postaje nejasan. Zapisi u tabelama, papirna predaja, generički brojevi buradi, beleške vozača i povremene ručne revizije mogu vam reći deo priče, ali ne dovoljno da pul imovine ostane zaista pod kontrolom. Na kraju imate posao koji prilično dobro prati pivo, a loše prati bure.

Stvarni problemi pivara koje RFID može učiniti vidljivim

Spor gubitak imovine kroz distributerske mreže

Zanatska pivarska grupa u Koloradu to je naučila na bolan način. Imali su jaku potražnju, pristojne odnose sa distributerima i rastući pul nehrđajućih buradi. Uprava je verovala da su gubici samo normalna cena rasta, sve dok konačno nisu pogledali potrošnju na zamene tokom cele godine. Broj je bio ružan. Još gore, nisu mogli jasno da objasne gde nestala burad odlaze. Znale su koji distributeri imaju širok obim, ali nisu mogli da dokažu koji barovi sporo vraćaju, koje regije imaju duže cikluse ili da li neka burad jednostavno stoje u pogrešnim partnerskim dvorištima. Kada su uveli RFID praćenje buradi na velikom delu pula i počeli da beleže kretanje pri punjenju, otpremnom slanju, prijemu kod distributera i prijemu povrata, otkrili su da problem nije jedno dramatično curenje. Bilo je to stotinu sitnih navika. Neki računi su previše dugo držali praznu burad. Neka distributerska dvorišta su mešala pulove buradi. Neke rute prikupljanja bile su nedosledne. RFID sistem nije izmislio nove činjenice. Primorao je pivaru da prestane da se pretvara da je nejasna vidljivost dovoljna.

To je prva velika istina o upravljanju povratnim pivskim buradima. Većina pivara ne gubi burad u jednom šokantnom događaju. Gube ih kroz sporu nevidljivost.

Spori povrati koji stvaraju nepotrebnu kupovinu zamena

Regionalni proizvođač lagera u Nemačkoj otkrio je drugu verziju iste stvari. Njihovo poslovanje sa buradima izgledalo je disciplinovano jer Nemačka nije baš nova u logici povratne ambalaže. Ali čak i sa kulturom povrata imovine, pivara je još uvek gubila vrednost kroz odložene cikluse i nejasno vlasništvo na zajedničkim servisnim tačkama. Prazna burad su prolazila kroz veletrgovce, organizatore događaja, sezonske pivske bašte i privremena skladišta gde je ručno evidentiranje bilo u najboljem slučaju nedosledno. Pivara je dodala izdržljive RFID oznake za pivska burad i otkrila nešto neprijatno. Značajan deo problema nije bio trajni gubitak. Bio je to spor povrat. Burad su bila živa u mreži, ali nisu bila dostupna pivari kada su bila potrebna. To je primoralo na nepotrebnu kupovinu zamena tokom vrhunca sezone. Drugim rečima, pivara je zamenjivala burad ne zato što su zauvek nestala, već zato što su bila nevidljiva previše dugo.

Zato najlakši način da prestanete da zamenjujete burad nije samo sprečavanje krađe. Radi se o kontroli vremena ciklusa.

Povrat buradi sa festivala i događaja

Proizvođač jabukovače i piva u Ujedinjenom Kraljevstvu to je jasno video tokom festivalske sezone. Njihov prodajni tim je voleo posao sa događajima. Operacije su mrzele posledice sa buradima. Burad su odlazila u velikim brojevima na privremene lokacije, podizvođačke barove i partnere za logistiku događaja, a zatim se vraćala kasno, izmešana, ulubljena ili nikako. Niko nije mogao da razvrsta odgovornost sa dovoljno preciznosti da promeni ponašanje. Kada je kompanija uvela RFID praćenje imovine pivskih buradi i povezala ID oznake sa izlaznim rasporedama za događaje, razgovor se promenio. Konačno su mogli da pokažu koje grupe buradi su stigle do kog partnera za događaj i koliko dugo su ostale van normalnog prozora povrata. Najveća korist nije bila sama tehnologija. Bila je to poluga. Nejasne žalbe postale su konkretni razgovori. Konkretni razgovori obično mnogo brže menjaju ponašanje partnera od opšte frustracije.

To je još jedan razlog zašto pivare vole RFID za praćenje buradi kada ga vide u radu. Čini odgovornost konkretnijom bez zahteva da ljudi postanu sveci.

Brži prijem povrata i čistija vidljivost dvorišta

Velika komercijalna pivara u Meksiku otkrila je koliko povrat buradi postaje lakši kada je sama tačka povrata inteligentnija. Njihov stari proces je uveliko zavisio od brojanja u dvorištu i izveštavanja vozača. Burad su se vraćala u talasima, često prljava, naslagana, izmešana po veličini i teška za brzo usaglašavanje. Pivara je znala šta je napunila i otpremila, ali povrati su još uvek bili previše spori za verifikaciju i previše neuredni za tumačenje. Kada su dodali RFID na prijemu za pranje buradi i prijemu praznog dvorišta, smanjili su zaostatak između fizičkog povrata i vidljivosti u sistemu. To zvuči kao poboljšanje u pozadini, ali je mnogo značilo. Planer operacija mogao je brže da veruje dostupnom praznom pulu, a pritisak na nabavku se smanjio jer pivara više nije morala da pretpostavlja najgore svaki put kada se dostupnost smanji.

Istorija stanja buradi i planiranje održavanja

Premijum pivara u Japanu otkrila je još jednu korist koju timovi za nabavku često previde. Njihova briga nisu bila samo burad koja nedostaju. Bila je to istorija stanja flote buradi. Kada je svako bure nosilo trajniji identitet kroz RFID sistem upravljanja buradima, pivara je mogla da poveže obrasce kretanja sa obrascima održavanja. Određena burad su se vraćala iz određenih kanala u lošijem stanju. Određeni servisni ciklusi proizvodili su više oštećenja ventila i sporiji obrt. To je omogućilo kompaniji da poboljša i kontrolu imovine i planiranje održavanja. Pre RFID, pivara je u osnovi tretirala veliki deo pula buradi kao anonimni metal. Posle RFID, mogla je da tretira svako bure više kao radnu imovinu sa istorijom.

To je važno jer reč zamena krije nekoliko različitih troškova. Zamenjujete burad jer su neka izgubljena. Takođe ih zamenjujete jer su neka zlostavljana, pogrešno korišćena, odložena ili neodržavana inteligentno. Bolja identifikacija pomaže na sva četiri fronta.

Kako bolji identitet buradi poboljšava odgovornost distributera i kupaca

Vidljivost na nivou rute i depoa

Pivara koja brzo raste u Vijetnamu otkrila je da čak i distributeri koji imaju dobre namere mogu tiho da naruše vidljivost buradi. Pivara je imala jak rast obima i verovala svojim glavnim distributerskim partnerima, ali se još uvek mučila da razume zašto se pul buradi oseća sve tešnje nego što su podaci o pošiljkama sugerisali. Kada je uvela praćenje buradi u pivari sa RFID, odgovor je postao jasniji. Distributerski depoi nisu krali burad. Jednostavno su njima upravljali u serijama previše širokim da bi se očuvao pravi identitet. Prazna burad iz različitih tokova proizvoda, privremenih promocija i mešovitih preuzimanja kupaca obrađivana su sa dovoljno približnosti da zamute kontrolu pivare. Sa RFID, pivara je mogla da uporedi ponašanje otpremljene i vraćene imovine po ruti i po depou umesto da se oslanja na široke neto ukupne brojeve. To je dalo obe strane bolji operativni jezik. Distributer nije optužen za nemar. Zatraženo je da radi sa dokazima.

Spora disciplina povrata od običnih računa

Mreža pabova u Australiji dala je još jedan koristan primer. Pivara koja je snabdevala mrežu bila je uverena da najveća tačka gubitka moraju biti nezavisne lokacije. U stvari, kada su RFID oznake za burad uvedene, tvrdoglaviji problem ispostavili su srednje-performansni kupci sa više lokacija koji nikada nisu stvorili krizu dovoljno veliku da privuče pažnju. Njihova burad su se vraćala, samo sporo i nedosledno. To sporo opterećenje pula primoravalo je na novu kupovinu buradi svake godine. Bez bolje vidljivosti imovine, niko nije primetio koliko osrednja disciplina povrata može biti skupa. RFID nije otkrio samo najgore račune. Otkrio je prosečne koji su tiho stvarali najveću kumulativnu štetu.

Taj obrazac je veoma važan. U praćenju povratnih transportnih predmeta, očigledni loš akter nije uvek najveći trošak. Ponekad je pravi neprijatelj tolerisana neefikasnost raspoređena po sredini.

Interna kontrola zaliha buradi

Pivara u Belgiji koja je snabdevala ugostiteljske grupe i sezonske turističke zone otkrila je još jednu prednost korišćenja RFID za kontrolu zaliha buradi u samoj pivari. Pre projekta, interna brojanja praznih, punih, spremnih za punjenje i karantinskih zaliha zahtevala su previše rada i još uvek nisu stvarala dovoljno poverenja. Pošto pul buradi nije bio dovoljno vidljiv, planeri su često donosili sigurne odluke umesto pametnih. Naručivali su dodatna burad ranije nego što je potrebno i držali više rezerve nego što su zaista želeli. Kada je RFID sloj poboljšao vidljivost dvorišta i procesa, kompanija je postala preciznija o tome kada joj zaista treba više čelika, a kada samo bolja cirkulacija. Finansijski tim je voleo smanjenje potrošnje na zamene. Operacije su volele nešto još više: manje rasprava zasnovanih na lošim pretpostavkama.

Zajednička imovina buradi između više brendova pića

Ugovorni punilac pića u Južnoj Africi suočio se sa sličnim problemom kod zajedničke imovine buradi koja služi nekoliko brendova pića. Njihov najveći strah bila je zabuna u vlasništvu i odgovornosti za cirkulaciju, posebno kada su se burad kretala između zajedničkih logističkih partnera. Ručne etikete i spoljne oznake nisu bile dovoljne kada su predmeti prošli kroz ponovljene cikluse pranja, punjenja i preraspodele. Korišćenjem RFID oznaka za povratna burad, punilac je stvorio izdržljiviji sloj identiteta koji je preživeo grublje delove operacije. To je bilo važno ne samo za fizički povrat već i za komercijalno poverenje. Kada više brendova deli infrastrukturu, slab identitet imovine vrlo brzo postaje komercijalno trenje.

Smanjenje sporova posle događaja i isporuka

Operater snabdevanja sportskih lokacija na Bliskom istoku otkrio je da RFID praćenje buradi takođe smanjuje emotivni deo sporova. Pre sistema, svaki razgovor posle događaja izgledao je isto. Pivara je verovala da previše buradi nedostaje. Lokacija je verovala da su povrati izvršeni. Logistički partner je verovao da se brojevi preuveličavaju. Niko nije imao dovoljno dokaza da pređe preko odbrambenog stava. Nakon što je RFID uveden za otpremu i povrat buradi, ton se poboljšao. Još uvek je bilo problema, ali sada su problemi imali vremenske oznake, rute i određene grupe imovine vezane za njih. To je učinilo povrat bržim, a krivicu manje teatralnom.

Razumevanje fragmentacije tokova kod manjih formata buradi

Još jedan primer došao je od nacionalne pivare u Francuskoj sa mešavinom standardnih buradi, specijalnih sezonskih buradi i jedinica manjeg formata koje služe urbanim barovima. Kompanija je oduvek pretpostavljala da je manje formate buradi teže kontrolisati zbog rizika od krađe i učestalosti rukovanja. RFID praćenje pokazalo je da je dublji problem zapravo fragmentacija tokova. Ta burad su prolazila kroz više ruku, više tesnih prostora za skladištenje i više ležernog ponašanja pri povratu. Kada je pivara mogla da vidi taj obrazac, prilagodila je pravila depozita, vreme preuzimanja i očekivanja partnera. To je vrsta praktičnog poboljšanja koje RFID omogućava. Ne pomaže vam samo da pronađete imovinu. Pomaže vam da redizajnirate ponašanje oko nje.

Šta čini RFID praktičnim za praćenje povratnih pivskih buradi

Dakle, šta zapravo čini RFID najlakšim načinom za praćenje povratnih pivskih buradi?

Prvo, samo bure je savršen kandidat za trajno označavanje. Izdržljivo je, koristi se mnogo puta i dovoljno skupo da opravda individualni identitet. Drugo, kretanja buradi imaju tendenciju da se grupišu oko ponovljivih tačaka: punjenje, otpremno slanje, priprema u magacinu, predaja distributeru, prijem u dvorištu povrata, ulaz u pranje i ponekad preuzimanje od kupca. Treće, pivare ne moraju da prate svaki centimetar puta u realnom vremenu da bi dobile vrednost. Potrebna im je samo jača sigurnost u trenucima predaje gde imovina obično nestaje u nejasnosti.

To čini sistem praktičnim. Ne pokušavate da izgradite svevideći univerzum. Pokušavate da sprečite da bure postane anonimno svaki put kada promeni ruke.

To takođe objašnjava zašto pogrešan način razmišljanja o praćenju tako često ne uspeva. Mnoge pivare pokušavaju da reše problem buradi kroz veće tabele, stroži jezik depozita ili češće telefonske pozive. Te stvari mogu malo da pomognu. Ali ako samo fizičko sredstvo još uvek nema pouzdan, čitljiv identitet u radnom procesu, proces ostaje slab. Ljudi mogu da obećavaju bolje ponašanje ceo dan. Bure ipak mora da bude prepoznato kada se kreće.

Nijedan čestit stručnjak ne bi trebalo da tvrdi da RFID sam po sebi rešava sve. Loš proces povrata će i dalje biti loš proces povrata. Distributerima je i dalje potrebna disciplina. Lokacijama su i dalje potrebni podsticaji. Vozačima su i dalje potrebna jasna pravila rukovanja. Pivari je i dalje potreban upotrebljiv softver i dosledne rutine prijema. Ali RFID sloj menja ceo kvalitet razgovora jer daje imovini bolju memoriju nego što je ljudi oko nje obično imaju.

Zato pivare koje konačno ozbiljno pristupe praćenju povratnih buradi često zvuče gotovo iznervirano kada pogledaju unazad. Ne zato što je sistem nemoguć. Zato što se problem tolerisao previše dugo. Proveli su godine zamenjujući burad koja nisu bila zaista neprativa. Bila su samo loše viđena.

Praktičan odgovor za pivare koje žele da prestanu da zamenjuju burad

I to je pravi odgovor iza naslova. Najlakši način da pratite povratna pivska burad i prestanete da ih zamenjujete nije da se nadate da će se kupci ponašati bolje ili da apstraktno strože kažnjavate distributere. To je da svako bure bude lakše identifikovati upravo na tačkama gde se kontrola obično gubi. Izdržljive on-metal RFID oznake za imovinu buradi, povezane sa stvarnim predajama u pivari i distribuciji, rade upravo to.

Kada bure prestane da postaje anonimno, budžet za zamene obično počinje da se smanjuje. A za većinu pivara, to je vrsta magije koja je važna.