RFID ili GPS za praćenje imovine

RFID naspram GPS za praćenje imovine: počnite od pravog poslovnog pitanja

Ako kupac pita da li je RFID ili GPS bolji za praćenje imovine, iskren odgovor je da je to pitanje samo polovično postavljeno. Pravo pitanje je kakvu imovinu pratite, gde se kreće, koliko često se kreće, koliko precizna vidljivost je potrebna poslovanju i koliko infrastrukture je operacija spremna da podrži. Kompanija koja prati palete unutar skladišta rešava sasvim drugačiji problem od kompanije koja prati prikolice kroz nekoliko država. Bolnica koja pokušava da pronađe invalidska kolica u zatvorenom prostoru nije pred istim izazovom kao izvođač koji pokušava da nadgleda generatore na udaljenim gradilištima. Zato RFID naspram GPS za praćenje imovine nije takmičenje lepote između dve tehnologije. To je odluka o radnom toku, geografiji, učestalosti ažuriranja i razlici između vidljivosti zasnovane na događajima i vidljivosti zasnovane na lokaciji.

Obe tehnologije mogu biti izuzetno korisne. Obe mogu i da razočaraju kada kupci nateraju jednu od njih da obavlja pogrešan posao. RFID praćenje imovine je obično najjače kada poslovanje želi da zna da je označena imovina prošla kroz definisanu kontrolnu tačku, ušla u zonu, napustila prostoriju, pojavila se na polici ili može brzo da se prebroji u kontrolisanom okruženju. GPS praćenje imovine je obično najjače kada se imovina kreće kroz široka spoljašnja područja i poslovanju je potreban stalni geografski položaj, istorija rute ili vidljivost voznog parka. Zabuna počinje kada ljudi koriste izraz praćenje imovine kao da uvek znači isto.

Ta zabuna se pokazuje rano u razgovorima o nabavci. Jedan tim kaže da želi praćenje imovine u realnom vremenu, ali ono što mu zaista treba je brže praćenje imovine u skladištu na vratima i u zonama pripreme. Drugi tim kaže da želi praćenje imovine u zatvorenom prostoru, ali ono što mu zaista treba je pouzdan način da pronađe pokretnu medicinsku opremu po odeljenjima. Još jedan kupac kaže da želi da prati kontejnere globalno, dok je stvarna potreba da zna da li je kontejner stigao u dvorište, napustio dvorište ili stigao na lokaciju kupca. Dok se te razlike ne razjasne, RFID i GPS se porede na načine koji nisu pošteni ni prema jednoj tehnologiji.

Kako RFID i GPS funkcionišu u projektima praćenja imovine

RFID funkcioniše preko RFID oznaka i RFID čitača. U mnogim poslovnim okruženjima, posebno sa pasivnim UHF RFID, snaga sistema dolazi od čitanja bez direktne vidne linije i mogućnosti da se brzo otkrije više označenih predmeta. To čini RFID privlačnim za praćenje inventara, praćenje imovine u skladištu, praćenje povratne imovine, praćenje alata i kontrolu procesa zasnovanu na kontrolnim tačkama. GPS funkcioniše drugačije. GPS traker određuje položaj pomoću satelitskih signala, a zatim te informacije obično šalje preko komunikacione mreže. To čini GPS idealnim za vozila, prikolice, spoljašnju opremu, pokretnu imovinu koja putuje na velike udaljenosti i sve što zahteva kontinuiranu ili povremenu geografsku vidljivost na širokom području.

Distributer pića je jasno video ovu razliku kada je istovremeno razmatrao svoju dostavnu flotu i svoje povratne kaveze. Najviše rukovodstvo se u početku nadalo da jedna tehnologija praćenja može da pokrije oboje. Menadžer flote je želeo da vidi gde su kamioni tokom dana, što je prirodno upućivalo na GPS praćenje flote. Menadžer skladišta je želeo bržu vidljivost metalnih rol kaveza koji se kreću kroz distributivni centar i u lokalne depooe, što je takođe zvučalo kao praćenje imovine, ali je zahtevalo drugačiju logiku. GPS je pomogao sa kamionima na putu. RFID je imao više smisla za kretanje kaveza kroz kapije, pripremne trake i povrate u depo. Kompanija je dobila bolje rezultate tek nakon što je prihvatila da reč praćenje krije dva različita poslovna pitanja.

Zašto GPS nije uvek bolji izbor

Jedna od najvećih grešaka koje kupci prave je pretpostavka da je GPS uvek bolji jer zvuči naprednije i doslovnije. Uostalom, GPS daje lokaciju na mapi. To deluje intuitivno. Ali GPS nije automatski bolji izbor samo zato što igla na mapi izgleda impresivno u softveru. Ako imovina provodi većinu svog veka u zatvorenom prostoru, pod krovom, unutar skladišta, na metalnim policama, u ormarima ili prolazeći kroz uska grla gde su definisana čitanja važnija od geografske širine i dužine, GPS može postati nezgodan, skup ili nepouzdan za taj zadatak. Unutrašnja okruženja mogu oslabiti ili zakomplikovati satelitsko pozicioniranje, a napajanje GPS uređaja na svakoj imovini male vrednosti često je nerealno.

Regionalna bolnica je to otkrila tokom procene mobilnih infuzionih pumpi i specijalizovanih kolica. Prvi nagon je bio da zatraži GPS jer je rukovodstvo povezivalo GPS sa sigurnošću lokacije. Kada je ispitivanje počelo, ograničenja su postala očigledna. Oprema je provodila većinu vremena unutar velikog kompleksa zgrada, ponekad parkirana u nišama, ponekad premeštana između odeljenja, i često joj je bila potrebna vidljivost na nivou sobe ili odeljenja, a ne spoljašnje koordinate. GPS nije odgovarao tom problemu u zatvorenom prostoru. Bolnica se okrenula pristupu povezanom sa RFID za vidljivost ulaska u kontrolne tačke i sobe, a GPS je tretirala kao koristan za vozila hitne pomoći i vanlokacijsku transportnu imovinu.

Gde RFID postaje nedovoljan

RFID ima suprotan problem u spoljašnjim scenarijima na velikim udaljenostima. Kupci ponekad pretpostavljaju da RFID može da podrži bilo koji projekat praćenja imovine jer su videli da RFID uspeva u maloprodajnim zalihama, skladišnim portalima i prostorijama sa alatom. Ali RFID zavisi od infrastrukture čitača i definisanih mogućnosti čitanja. Ako se imovina kreće po autoputevima, između gradova ili po velikim udaljenim gradilištima bez pouzdanih tačaka čitanja, standardni RFID sam po sebi neće pružiti onu vrstu kontinuirane geografske svesti koju GPS može. Oznaka može da se pročita samo kada se približi kompatibilnom čitaču. To je savršeno za neke radne tokove i potpuno nedovoljno za druge.

Kompanija za iznajmljivanje građevinske opreme suočila se upravo sa tom odlukom. Imala je manji alat, priključke i povratne kontejnere koji su ulazili i izlazili iz ograđenih depoa, a imala je i generatore i kompresore visoke vrednosti koji su putovali po udaljenim spoljašnjim lokacijama. Kompanija je prvo razmatrala jedan objedinjeni plan RFID praćenja imovine jer je izraz praćenje imovine pokrivao sve u njenim internim beleškama sa sastanaka. Nakon pažljivijeg pregleda, tim je shvatio da manja imovina zahteva bržu prijavu i odjavu u dvorištima i servisnim boksovima, gde bi RFID kontrolne tačke mogle dobro da funkcionišu. Veća terenska oprema je morala da se pronađe na širokim teritorijama, ponekad van redovnog radnog vremena, i GPS je bio bolji za to. Konačno rešenje koristilo je RFID tamo gde je infrastruktura kontrolisala kretanje, a GPS tamo gde je geografija kontrolisala rizik.

Troškovi, upravljanje baterijom i operativna ekonomija

Trošak je još jedno mesto gde se poređenje iskrivljuje. Pasivne RFID oznake mogu biti jeftine u velikim količinama, posebno u poređenju sa uređajima na napajanje. Ali RFID sistemi takođe uključuju čitače, antene, portale, RFID ručne čitače, softversku integraciju i podešavanje lokacije. GPS trakeri obično koštaju više po komadu imovine i uvode probleme sa baterijom ili upravljanjem napajanjem, ali mogu zahtevati manje fiksne infrastrukture čitača ako se imovina već kreće na otvorenom i ima dovoljnu vrednost da opravda uređaj. Dakle, bolje pitanje nije koja je tehnologija jeftinija. Bolje pitanje je koja struktura troškova odgovara populaciji imovine i problemu vidljivosti.

Upravljanje baterijom zaslužuje posebnu pažnju jer tiho menja ekonomiju projekta. Pasivne RFID oznake ne zahtevaju sopstvenu bateriju, što je jedan od razloga zašto se tako dobro skaliraju za kartone, odeću, dokumenta, posluže, alat, kutije i mnogu imovinu za višekratnu upotrebu. GPS uređaji za praćenje zahtevaju napajanje, a to napajanje mora da dođe iz vozila, veće baterije imovine ili zamenljivog izvora napajanja. Za prikolice, kamione, opremu na motorni pogon ili spoljašnju imovinu visoke vrednosti, to je često prihvatljivo. Za hiljade predmeta imovine male vrednosti, to može postati skriveno operativno opterećenje. Kupci koji porede samo nabavnu cenu i ignorišu model održavanja obično na kraju budu iznenađeni.

Kompanija za terenske usluge je to naučila pokušavajući da poboljša vidljivost alata. Rukovodstvo se dopala ideja da vidi svaku imovinu na mapi, pa je GPS na prvi pogled izgledao privlačno. Ali mnogi praćeni predmeti bili su manji alat i kutije koji su brzo kružili kroz tehničare, kombije i depooe. Napajanje i održavanje GPS hardvera na toliko imovine stvaralo je previše troškova za vrednost koja je bila u pitanju. Kompanija je dobila bolje rezultate korišćenjem RFID za prelaze u depoima i provere utovara u kombije, dok je GPS rezervisala za vozila i manji skup pokretnih jedinica visoke vrednosti koje su zaista opravdavale nadgledanje na mapi.

Modeli lokacije: podaci o događajima naspram vidljivosti na mapi

Još jedna velika razlika je kako svaka tehnologija razmišlja o lokaciji. RFID se često odnosi na dokazivanje da je nešto prešlo tačku, ušlo u definisano područje ili je prisutno tokom skeniranja. GPS se odnosi na procenu gde se nešto nalazi na široj spoljašnjoj geografiji. To može zvučati kao suptilna razlika, ali menja ceo model podataka. Ako vaše poslovanje treba da zna da li je imovina izdata, vraćena, utovarena, istovarena ili prebrojana, RFID podaci o događajima mogu biti vredniji od niza koordinata. Ako vaše poslovanje treba da zna da li je prikolica parkirana blizu Dalasa ili je već izvan Hjustona, RFID kontrolne tačke same po sebi nisu dovoljne.

Operater logistike hrane video je ovaj kontrast u svakodnevnoj praksi. Njegove rashladne prikolice zahtevale su GPS jer je dispečer želeo vidljivost rute, uvid u vreme zadržavanja i upozorenja kada se jedinice neočekivano zaustave tokom transporta. Istovremeno, palete za višekratnu upotrebu i izolovani rol kontejneri unutar regionalnog čvorišta zahtevali su mnogo lokalniji odgovor. Skladišni tim nije mario za mapu za tu imovinu. Mario je da li je imovina ušla u lučko područje, otišla sa pošiljkom ili se vratila prazna. RFID je bolje podržavao taj operativni tok jer je beležio diskretna kretanja na tačkama gde je poslovanje zaista donosilo odluke.

Zašto preciznost mora biti definisana pre izbora tehnologije

Preciznost takođe može da zavede kupce ako ne definišu šta precizno znači. GPS može biti veoma koristan na otvorenom, ali ne odgovara automatski na precizna pitanja u zatvorenom prostoru ili pitanja o kontrolnim tačkama. RFID može biti izuzetno precizan na portalima, u sobama, kavezima ili na radnim stanicama ako je pravilno projektovan, ali ne stvara živu mapu svake imovine svuda. Jedna tehnologija može biti precizna za jednu vrstu pitanja, a slaba za drugu. Pogrešan projektni tim ih poredi kao da je preciznost jedan jedini broj.

Farmaceutski distributer se suočio sa ovim pitanjem proučavajući sredstva za transport u hladnom lancu i unutrašnju skladišnu opremu. Za kretanje specijalizovanih aktivnih kontejnera po putu, vidljivost zasnovana na GPS imala je smisla jer je poslovanje želelo lokaciju transporta i pouzdanost rute. Za kolica za rukovanje u skladištu, međutim, smisleno pitanje nije bilo gde se kolica nalaze na svetu, već da li su ušla u prostoriju za pakovanje, premeštena u zonu pripreme ili ostavljena u pogrešnoj zoni. RFID je dao bolju operativnu preciznost jer je radni tok zavisio od prelaza u procesu, a ne od spoljašnjih koordinata.

Razlike u obimu i infrastrukturi između RFID i GPS

Obim je još jedan praktični razdvajač. Ako kompanija želi da označi hiljade ili desetine hiljada predmeta imovine unutar objekata, RFID često postaje realističniji od GPS jer je ekonomija pasivnih oznaka povoljnija, a čitanje zasnovano na kontrolnim tačkama može da pokrije mnoge predmete. GPS postaje ubedljiviji kada je broj predmeta imovine manji, vrednost po predmetu veća, a zahtev za vidljivošću se proteže na široku spoljašnju teritoriju. Zato je GPS uobičajen u praćenju flote i praćenju prikolica, dok je RFID uobičajeniji u praćenju inventara, praćenju imovine u skladištu i kontroli predmeta za višekratnu upotrebu.

Distributer potrošačke elektronike to je otkrio poredeći opcije za kaveze, viljuškare i kamione za otpremu. Kamioni za otpremu bili su očigledni kandidati za GPS jer je poslovanje želelo vidljivost na putu i pouzdanost procenjenog dolaska. Viljuškari i kavezi bili su drugačiji. Viljuškari su retko napuštali lokaciju i uglavnom im je bila potrebna svest o prelazu kroz dvorište i zgradu. Kavezi su se kretali u velikom obimu i zahtevali su potvrdu na kapiji, a ne igle na mapi. Kada je kompanija razdvojila klase imovine umesto da juri san o jednoj platformi, arhitekturu je postalo mnogo lakše opravdati.

Infrastruktura je takođe važna. RFID zahteva čitače tamo gde treba da se dogode događaji čitanja. GPS zahteva dovoljno signala i komunikacione podrške da prijavi korisne položaje. Kupci ponekad misle da GPS eliminiše infrastrukturu, ali to je samo delimično tačno. Može smanjiti potrebu za fiksnim čitačima, ali i dalje zavisi od upravljanja uređajima, povezanosti, softvera i napajanja. RFID infrastruktura je vidljivija jer možete da vidite čitače, antene, portale ili ručne uređaje. GPS infrastruktura je manje vidljiva, ali i dalje veoma stvarna. Pravi izbor zavisi od toga da li poslovanju više odgovaraju definisane tačke čitanja ili izveštavanje o lokaciji zasnovano na uređajima.

Kompanija za obradu metala to je naučila kada je razmatrala unutrašnje police za rad u toku i prikolice za otpremu. GPS je izgledao privlačno jer se rukovodstvu dopala ideja o manje fizičkih kontrolnih tačaka unutar postrojenja. Ali police su se nalazile u gustom unutrašnjem okruženju gde su prelazi u procesu bili važniji od pozicija na mapi. RFID portali i ručna čitanja pokazali su se prirodnijim za unutrašnji tok imovine. GPS je i dalje imao ulogu na prikolicama koje napuštaju lokaciju. Poslovanje je na kraju dobilo jasniju podelu: RFID za kontrolisano kretanje u zatvorenom prostoru, GPS za vidljivost na otvorenom putu.

Izbor između RFID, GPS ili hibridne arhitekture praćenja

Postoji i ljudski faktor u prihvatanju. RFID se često dobro uklapa kada su preduzeća spremna da instaliraju kapije, čitače, ormare ili procedure sa ručnim uređajima i žele manje ručnog skeniranja. GPS se dobro uklapa kada su preduzeća spremna da upravljaju uređajima na napajanje i brine ih vidljivost na nivou rute ili terena. Ako osoblje i kultura održavanja nisu pripremljeni za zamenu baterija, probleme sa neovlašćenim diranjem ili servisiranje uređaja, uvođenje GPS na pogrešnoj klasi imovine može postati frustrirajuće. Ako lokacija nije voljna da stvori smislene tačke čitanja, i RFID može da podbaci. Izbor tehnologije treba da odgovara operativnoj disciplini, a ne samo ambiciji.

U mnogim preduzećima, najpametniji odgovor nije RFID ili GPS. To je RFID i GPS za različite slojeve portfelja imovine. Spoljašnja oprema visoke vrednosti, vozila, prikolice i terenski generatori mogu opravdati GPS. Alat, palete, povratna ambalaža, skladišna kolica, nosači inventara i unutrašnja operativna imovina mogu mnogo bolje da odgovaraju RFID. Greška je tretirati tehnologije kao ideološke tabore umesto kao praktične instrumente.

Proizvođač pića je na kraju izabrao upravo taj put. Koristio je GPS za flotu kamiona i odabranu grupu rashladnih uređaja visoke vrednosti koji putuju na dugim dostavnim krugovima. Koristio je RFID za rol kaveze za višekratnu upotrebu i imovinu za unutrašnje kretanje kroz proizvodne i distributivne lokacije. Taj hibridni pristup nije stvorio zabunu. Smanjio je zabunu jer je svaka tehnologija konačno dobila posao za koji je prirodno prilagođena.

Praktična pitanja koja kupci treba da postave pre odluke

Dakle, koju tehnologiju treba da izaberete za praćenje imovine. Ako se imovina kreće po širokim spoljašnjim područjima i poslovanju je potreban stvarni geografski položaj, vidljivost rute ili podrška za pronalaženje, GPS obično ima jači slučaj. Ako imovina uglavnom boravi unutar objekata, kreće se kroz definisane kapije ili procesne tačke, ili postoji u dovoljno velikom obimu da uređaji na napajanje nemaju ekonomskog smisla, RFID je obično bolji izbor. Ako projektni tim nastavlja da koristi reč praćenje bez definisanja da li znači potvrdu kontrolne tačke, prisutnost u inventaru, vidljivost u zatvorenom prostoru, prelaze u dvorištu ili lokaciju na mapi, odluka će ostati nejasna.

Bolji način da se odluči je da se postave oštrija pitanja. Da li je imovina uglavnom u zatvorenom ili na otvorenom prostoru. Da li se kreće na velikim udaljenostima ili unutar kontrolisanih objekata. Da li vam je potrebna kontinuirana lokacija ili pouzdano beleženje događaja. Da li pratite nekoliko pokretnih predmeta imovine visoke vrednosti ili hiljade operativnih predmeta manje vrednosti. Možete li da podržite napajanje i održavanje uređaja. Da li bi poslovanje imalo više koristi od mape ili od preciznih čitanja na ključnim prelazima. Ti odgovori su daleko važniji od širokih tvrdnji o tome koja je tehnologija naprednija.

Na kraju, RFID naspram GPS za praćenje imovine nije takmičenje između pobednika i gubitnika. To je izbor između dva veoma različita modela vidljivosti. RFID je često najbolji kada poslovanje želi skalabilnu identifikaciju na definisanim tačkama. GPS je često najbolji kada poslovanje želi širu svest o spoljašnjoj lokaciji tokom vremena. Kupci koji razumeju tu razliku obično prestanu da pitaju koja tehnologija zvuči bolje i počnu da pitaju koja odgovara životu imovine. To je pitanje koje vodi ka boljem trošenju, jačem prihvatanju i podacima o praćenju kojima ljudi zaista veruju.