Zašto lanci brze hrane stavljaju RFID etikete na tacne sa svežim proizvodima

Problem sa svežim proizvodima u brzoj hrani

Ako uđete u restoran brze hrane u podne, sve izgleda varljivo jednostavno. Pljeskavice se kreću. Salate se pakuju. Stanice za sendviče ostaju pune. Zelena salata, isečeni paradajz, crni luk, kiseli krastavci i pripremljeno zelenilo izgleda da se pojavljuju tačno tamo gde treba, tačno kada treba da budu tamo. Sa strane kupca, to deluje bez napora. Sa strane lanca snabdevanja, to je sve samo ne to.

Sveži proizvodi su jedna od najtežih kategorija za dobro upravljanje u lancu brze hrane. Kvare se. Oštećuju se. Dostavljaju se u talasima. Kreću se kroz hladne sobe, stanice za pripremu i ostave restorana gde vreme znači više nego što ljudi van poslovanja obično shvataju. Pleh salate koji stigne kasno, bude preusmeren u pogrešnu prodavnicu, predugo stoji u pogrešnoj temperaturnoj zoni ili nestane u uobičajenom operativnom haosu nije samo mala neprijatnost. On može da izazove otpad, nestašice, ubrzane zamene, sporiju uslugu, a ponekad i potpune glavobolje oko bezbednosti hrane.

Zato sve više lanaca brze hrane stavlja RFID etikete na plehove sa proizvodima.

Sticanje vidljivosti putem RFID

Nekima van industrije to može zvučati preterano. Zašto bi lanac koristio RFID na nečemu tako običnom kao što je pleh sa proizvodima? Odgovor je da pleh nije običan kada pogledate šta on zapravo radi. U mnogim savremenim ugostiteljskim operacijama, pleh sa proizvodima je pokretna jedinica koja povezuje farme, prerađivače, distributivne centre, kuhinje, rute dostave i kuhinje restorana. Ako lanac može pravilno da prati taj pleh, stiče mnogo jasniju sliku o tome šta stiže, gde se nalazi, koliko dugo je tamo i da li se kreće onako kako je sistem očekivao.

Ta vidljivost vredi mnogo.

Lanac brze usluge u Kaliforniji

Lanac brze usluge u južnoj Kaliforniji otkrio je to nakon frustrirajućeg leta nestašica salate koje zapravo nisu bile nestašice. Na papiru, lanac je imao dovoljno proizvoda. Distributivni centar je pokazivao izlazni obim, prodavnice su slale uobičajene signale potražnje, a nabavka nije videla veliki kolaps snabdevanja. Pravi problem je bila zabuna na nivou pleha. Neki plehovi sa proizvodima su se zadržavali predugo u zonama za pripremu, neki su bili pogrešno usmereni između prodavnica sa sličnim vremenskim prozorima ruta, a neki su kasno prebrojavani jer je osoblje skeniralo spoljnu dokumentaciju umesto stvarnih pokretnih jedinica. Kada je lanac počeo da koristi RFID oznake za plehove sa proizvodima, postalo je mnogo lakše videti koji plehovi su se stvarno kretali, koji nisu i gde je odlaganje zaista počelo. Kompanija nije odjednom uzgajila više salate. Samo je prestala da gubi iz vida salatu koju je već imala.

To dovodi do suštine stvari. Lanci brze hrane ne stavljaju RFID na plehove sa proizvodima zato što uživaju da dodaju tehnologiju radi same tehnologije. Rade to zato što se logistika sveže hrane kvari na male, skupe načine kada je vidljivost slaba. Barkodovi pomažu, naravno, i još uvek su korisni. Ali barkodovi zavise od toga da neko cilja, skenira i to radi u pravom trenutku svaki put. U zauzetom distributivnom centru ili prijemnom doky restorana, to se ne dešava uvek. RFID u operacijama lanca snabdevanja hranom smanjuje tu zavisnost. Plehovi se mogu identifikovati brže, često u masi, sa manje ručnog trenja. To zvuči kao malo poboljšanje dok to ne pomnožite na hiljade plehova, stotine prodavnica i veoma tesne prozore dostave.

Lanac sendviča u severnoj Francuskoj

Lanac sendviča u severnoj Francuskoj naučio je to tokom regionalne ekspanzije. Poslovanje je imalo više prodavnica, više dnevnih kretanja proizvoda i manju toleranciju na kašnjenja u prijemu nego ranije. Plehovi sa paradajzom, plehovi sa iseckanom salatom i plehovi sa mešanim povrćem stizali su u prodavnice dovoljno često na vreme, a ipak su se menadžeri restorana žalili da stvarne upotrebljive zalihe ne odgovaraju onome što centralni sistem očigledno misli da ima. Problem nije bila dramatična krađa ili jedan veliki propust u procesu. Problem je bio to što su ručni prijem i rukovanje u ostavi stvarali previše malih praznina u evidenciji. RFID praćenje plehova dalo je operateru jasniju sliku o tome šta je stvarno stiglo i kada. Menadžeri su ponovo počeli da veruju prikazu inventara, što je dnevno naručivanje učinilo mnogo manje odbrambenim.

Poverenje je važnije u svežoj hrani nego što ljudi misle. Kada menadžeri prodavnica prestanu da veruju vidljivosti snabdevanja, počinju da uvećavaju narudžbine. Distributivni timovi počinju da drže više rezervnih zaliha. Otpad tiho raste. Svi sebi govore da je to privremeno, ali privremene navike u lancima snabdevanja restorana imaju običaj da postanu trajni operativni trošak.

Lanac burgera u Brazilu

Veliki lanac burgera u Brazilu naišao je na tačno taj obrazac sa crnim lukom i paradajzom. Timovi prodavnica su videli dovoljno neslaganja između očekivanih i stvarnih dostava da počnu da naručuju sa malo dodatnog opreza. Taj oprez se proširio. Regionalni planeri su videli veće signale potražnje i odgovorili u skladu s tim. U međuvremenu, određene prodavnice su još uvek bacale proizvod jer su nekih dana dobijale previše, a drugih nedovoljno. Nakon što je lanac uveo RFID etikete na višekratne plehove za proizvode, poslovanje je moglo da razdvoji stvarne varijacije potražnje od zabune u kretanju plehova. Rezultat nije bilo samo bolje praćenje inventara proizvoda. Bilo je to manje nervozno ponašanje pri naručivanju.

To je jedan veliki razlog zašto RFID praćenje plehova sa proizvodima privlači pažnju. Pomaže kompanijama da zamene pretpostavke dokazima.

Sledljivost bezbednosti hrane

Postoji još jedan razlog, i on je jednako važan: sledljivost bezbednosti hrane. Lanci brze hrane posluju u okruženju gde sledljivost proizvoda veoma mnogo znači. Ako postoji sumnja na problem sa romainom, paradajzom, crnim lukom ili bilo kojim drugim brzopokretnim sastojkom, sat počinje da otkucava odmah. Lanci moraju da znaju koje serije su išle gde, koje prodavnice su ih primile, koji plehovi su još u opticaju i koje jedinice su možda već upotrebljene. RFID sistem na nivou pleha ne rešava sam svaki problem bezbednosti hrane, ali može znatno da poboljša brzinu reagovanja.

Lanac piletine u Ujedinjenom Kraljevstvu

Lanac piletine u Ujedinjenom Kraljevstvu otkrio je to tokom uznemirenja zbog kvaliteta na strani dobavljača koje je uključivalo lisnato zelenilo. Problem se ispostavio kao rešiv, ali je lanac shvatio da je njegova vidljivost na nivou pleha slabija nego što je rukovodstvo pretpostavljalo. Mogli su da identifikuju grupe pošiljki u širokim crtama, ali sužavanje slike na tačno kretanje plehova kroz distribuciju i dostavu restorana trajalo je predugo. Nakon prelaska na RFID etikete za sledljivost hrane na plehovima sa proizvodima, kompanija je poboljšala svoju sposobnost da poveže ulazne serije, izlazno kretanje plehova i potvrdu prijema u prodavnici. Niko u poslovanju nije pretvarao da je RFID magični štit za bezbednost hrane. Ipak, kada se dogodi nešto sumnjivo, brza jasnoća je neverovatno vredna.

To je posebno važno kod proizvoda jer je rok trajanja kratak, a kretanje brzo. Pleh salate ne stoji unaokolo nedeljama dajući svima vremena da razmišljaju. Stiže, kreće se, koristi se ili se kvari. Ako sistem ne može jasno da vidi taj tok, lanac ostaje da donosi skupe pretpostavke.

Koncept rolne u Dubaiju

Koncept brze usluge sa rolnama u Dubaiju otkrio je to sa krastavcima i mešanim zelenilom koji se koriste u obrocima za ručak sa velikim obrtom. Operacija se uveliko oslanjala na hladne jutarnje dostave i brzu pripremu u prodavnici. Tokom zauzetih dana, neki plehovi sa proizvodima stigli su u prodavnice, ali nisu bili dovoljno brzo premešteni na pravu poziciju u hladnjaku, a centralni sistem nije imao lak način da razlikuje kasni prijem od kasnog rukovanja. RFID etikete na plehovima sa proizvodima pomogle su operateru da čistije prati potvrdu dolaska i vreme unutrašnjeg predaje. To nije eliminisalo probleme discipline u prodavnici, ali ih je otkrilo ranije. Ponekad je to upravo ono što je poslovanju potrebno. Ne možete popraviti ono što još uvek ne možete videti.

Upravljanje imovinom višekratnih plehova

RFID takođe postaje privlačan jer su plehovi sa proizvodima često višekratna imovina, a ne samo ambalaža za jednokratnu upotrebu. Lanci koriste višekratne plastične plehove, slagajuće gajbe za proizvode i standardizovane ugostiteljske kontejnere jer podržavaju efikasnost i smanjuju otpad od ambalaže. Ali višekratni plehovi stvaraju sopstvenu glavobolju: nestaju. Ostaju u pogrešnoj prodavnici. Gomilaju se iza pogrešnog restorana. Mešaju se sa imovinom dobavljača. Vraćaju se kasno, vraćaju se prljavi ili se uopšte ne vraćaju. Za lanac koji posluje u velikom obimu, gubitak višekratnih plehova nije slatka sporedna stvar. To je stvarni trošak.

Lanac takosa u Teksasu

Lanac takosa u ubrzanom rastu u Teksasu naučio je to nakon što je proširio svoj program svežih proizvoda na nekoliko država. Lanac je uložio u višekratne plastične plehove za proizvode kako bi poboljšao rukovanje i smanjio otpad od kartona, ali disciplina vraćanja plehova bila je neuredna. Neke prodavnice su pravilno slagale prazne plehove, neke nisu, a neki plehovi su jednostavno nestali u uobičajenom neredu opreme za dostavu, gužve na zadnjim vratima i zabune sa logistikom trećih strana. Nakon što su dodate RFID etikete za višekratne plastične plehove, poslovanje je moglo mnogo jasnije da vidi obrasce vraćanja. Kompanija više nije pratila samo povrće. Pratila je imovinu koja je nosila to povrće. Samo to pomoglo je da se smanji gubitak plehova i poboljša ekonomija celog programa proizvoda.

Tu dvostruku vrednost je lako propustiti ako razmišljate samo o hrani. Sam pleh je deo sistema lanca snabdevanja. Pratite pleh dobro i često poboljšavate i vidljivost proizvoda i povraćaj imovine istovremeno.

Lanac pice u Južnoj Koreji

Lanac pice u Južnoj Koreji otkrio je još jednu korist tokom vikend operacija velikog obima. Njihovi sveži prelivi, posebno iseckane paprike, crni luk i zelenilo za salatu za priloge, kretali su se kroz centralnu pripremu, a zatim do prodavnica u višekratnim plehovima. Timovi prodavnica često su brzo razdvajali gomile tokom pripreme u gužvi, što je ručno vođenje evidencije činilo neujednačenim. RFID identifikacija plehova dala je operateru čistiji način da vidi koje su pošiljke stvarno primljene i koji se povraćaji stvarno vraćaju. Lanac nije predstavio projekat kao futurističku restoransku inovaciju. Predstavio ga je kao način da se prestane sa raspravom o tome da li su plehovi ikada stigli na dotičnu lokaciju.

To je dobar način da se razume zašto se ovaj trend širi. RFID ne uklanja svaki problem u lancu snabdevanja proizvodima za brzu hranu. Ono što uklanja jeste izvesna vrsta besmislene neizvesnosti.

Efikasnost rada i rotacija svežine

Zatim tu je radna snaga. Pritisak na radnu snagu jedan je od najmanje glamuroznih, ali najmoćnijih razloga zašto lanci usvajaju RFID. Menadžeri restorana i timovi distributivnih centara nemaju beskrajno vremena da skeniraju plehove jedan po jedan, unakrsno proveravaju dokumentaciju i ručno usklađuju ono što je trebalo da stigne sa onim što je stvarno stiglo. Što više prodavnica lanac ima, ti minuti postaju bolniji. RFID prijem za ugostiteljske operacije može da smanji to opterećenje jer se plehovi mogu čitati brže i doslednije nego u tradicionalnim ručnim tokovima provere.

Operater pržene piletine u Meksiku

Operater pržene piletine u Meksiku pilotno je uveo plehove sa proizvodima označene RFID-om u regionalnoj distributivnoj mreži koja služi prodavnicama u urbanim sredinama velikog obima. Pre pilota, timovi za prijem provodili su previše vremena na ponavljajuću verifikaciju, a ipak propuštali izuzetke. Nakon pilota, kompanija je otkrila da može da obrađuje kretanja proizvoda sa manje ručnog napora i boljom vidljivošću izuzetaka. Ta kombinacija je ono do čega je operaterima stalo. Ušteda radne snage sama po sebi je lepa. Ušteda radne snage uz poboljšanje tačnosti je mnogo bolja.

Još jedno pitanje je rotacija svežine na nivou prodavnice. Proizvodi ne moraju samo da stignu. Moraju da se koriste u pravom redosledu. U teoriji, prvo ulaz, prvo izlaz zvuči jednostavno. U stvarnosti, ostave restorana su male, zauzete i retko uredne kao što priručnici za procedure pretpostavljaju. Ako se plehovi brzo premeštaju tokom pripreme, ako jedna dostava stiže dok se druga još obrađuje ili ako gužva udari baš dok tim prima zalihe, rotacija postaje neuredna. RFID može da podrži bolju vidljivost svežine kada lanac poveže identitet pleha i vreme prijema sa operativnim kontrolnim tablama ili upozorenjima o izuzecima.

Lanac salata u Holandiji

Lanac brze usluge fokusiran na salate u Holandiji video je to sa mladim spanaćem i mešanim zelenilom. Prodavnice nisu bile neodgovorne. Bile su samo zauzete. Pod pritiskom, timovi su ponekad koristili ono što je najlakše uzeti umesto onoga što je trebalo prvo upotrebiti. Stavljanjem RFID etiketa na plehove sa proizvodima i povezivanjem vremena prijema sa alatima za vidljivost na nivou prodavnice, lanac je poboljšao disciplinu rotacije svežine. Ne savršeno, ali dovoljno da se smanji otpad koji se mogao sprečiti. U svežoj hrani, čak i skromna poboljšanja u rotaciji mogu da naprave primetnu finansijsku razliku.

Pekara-kafe u Australiji

Operater pekare-kafea u Australiji naišao je na sličan problem sa plehovima avokada i paradajza. Ovi sastojci nisu uvek trošeni istim tempom, a prodavnice su ponekad završavale sa neprijatnim neravnotežama jer su se plehovi kretali kroz ostavu sa slabom vidljivošću nakon završenog prijema. RFID je pomogao kompaniji da izgradi jasniju sliku na nivou pleha o dolascima, vremenu zadržavanja i vremenu vraćanja. Rezultat nije bila samo bolja kontrola zaliha proizvoda. Bio je to pametniji razgovor o dopuni prodavnica. Menadžeri su prestali da se raspravljaju po sećanju i počeli da rade na osnovu stvarnih podataka o kretanju.

Ta promena od sećanja ka dokazima je tema koja se ponavlja u svakom dobrom RFID projektu.

Smanjenje zabune u prodavnicama

Tu je i pitanje zabune u prodavnicama. Lanci brze hrane često vode guste rute dostave, posebno u urbanim sredinama. Jedan kamion može da opsluži mnoge prodavnice u kratkom vremenskom prozoru, a mnoge prodavnice mogu da primaju slične plehove sa proizvodima. Ako pogrešni plehovi siđu na pogrešnom stajalištu, grešku može biti iznenađujuće teško razmrsiti kada se ruta nastavi. RFID etikete na plehovima sa proizvodima mogu da pomognu u potvrdi dostave na mestu gde je to važno, pre nego što se greška proširi.

Brend pogodnosti u Japanu

Brend brze usluge vođen pogodnošću u Japanu našao je ovo posebno korisnim u gradskoj mreži gde su prodavnice bile male, prozori prijema na zadnjim vratima tesni, a vozači dostave pod stalnim pritiskom rasporeda. Kompanija je imala ponavljajuće probleme sa plehovima sa proizvodima namenjenim jednoj prodavnici koji su ostavljani u drugoj obližnjoj lokaciji sa sličnim potrebama za proizvodima. To nisu bile katastrofalne greške pojedinačno, ali zajedno su stvarale otpad, hitne pozive i glavobolje sa rutama. Nakon uvođenja RFID praćenja plehova u proces prijema, operater je smanjio te pogrešne dostave i ranije otkrivao neslaganja. Razlika je bila operativno dosadna, što u ugostiteljstvu obično znači da je bila stvarno korisna.

Suština

Pa zašto lanci brze hrane lepe RFID etikete na svoje plehove sa proizvodima? Zato što je pleh postao jedna od najpametnijih kontrolnih tačaka u sistemu sveže hrane. To je mesto gde se sledljivost, vidljivost zaliha, upravljanje višekratnom imovinom, efikasnost rada i izvršenje u prodavnici svi susreću. Ako lanac može brzo i tačno da identifikuje taj pleh, stiče polugu nad nekoliko skupih problema odjednom.

To je neuredna stvarnost iza trenda. Sveži proizvodi su jedna od najkrhkijih, vremenski najosetljivijih i operativno najdosadnijih kategorija u ugostiteljstvu. Ne praštaju slabu vidljivost. Ne praštaju neuredno usmeravanje. Ne praštaju kasni prijem, lošu rotaciju ili nejasnu odgovornost za plehove. Lanci brze hrane to znaju, čak i ako kupci to nikada ne vide. RFID etikete za plehove sa proizvodima nisu tu da izgledaju moderno. Tu su zato što lancu koji prodaje sveže sastojke u velikom obimu treba bolji dokaz o kretanju nego što papir i pamćenje obično mogu da pruže.

Globalni brend sendviča i salata sa pilot programima širom Jugoistočne Azije sažeo je to dobro nakon što je proširio RFID na nivou pleha sa jednog distributivnog centra na još nekoliko. Rukovodstvo je reklo da pravi proboj nije bio to što mogu brže da pročitaju pleh. Bilo je to što su konačno imali jasniju priču o tome gde je pleh bio, kada se kretao i da li se verzija stvarnosti sistema još uvek poklapa sa verzijom stvarnosti kuhinje. To možda ne zvuči uzbudljivo spolja, ali u lancu snabdevanja brze hrane, ta vrsta jasnoće je upravo ono što štiti marže.

I to je cela priča. Lanci brze hrane stavljaju RFID etikete na plehove sa proizvodima zato što su sveži proizvodi previše važni, previše kvarljivi i previše operativno neuredni da bi se zauvek upravljali sa slabom vidljivošću. Kada su plehovi sledljivi, proizvodi postaju lakši za praćenje, lakši za usmeravanje, lakši za rotaciju i teži za gubitak unutar dnevne buke zauzete ugostiteljske mreže. Za lance koji pokušavaju da služe svežu hranu brzo bez rasipanja novca usput, to nije malo poboljšanje. To je veoma praktično.