Da li RFID kartice mogu ponovo da se koriste?

Mnogi kupci postavljaju isto pitanje kada pređu prvu ponudu i počnu da razmišljaju kao operateri, a ne kao prvi putnici kupci: mogu li RFID kartice da se ponovo koriste? Iskren odgovor je da, mnoge RFID kartice mogu apsolutno da se ponovo koriste, ali ne treba sve njih ponovo koristiti u svakoj situaciji, a ta razlika je mnogo važnija nego što ljudi očekuju.

Na prvi pogled, pitanje zvuči jednostavno. Ako RFID kartica još uvek izgleda dobro i još uvek se čita, zašto je ne bi ponovo kodirali i izdali sledećoj osobi? U stvarnom životu, odgovor zavisi od tipa čipa, strukture memorije kartice, metode štampe, stepena istrošenosti, bezbednosnog modela, higijenskih očekivanja i vrste programa kojem kartica pripada. RFID hotelska ključ-kartica za ponovnu upotrebu ne ocenjuje se na isti način kao ID kartica zaposlenog za ponovnu upotrebu. Pristupna kartica kampusa ne upravlja se na isti način kao bedž za događaj. Članska karta koja ostaje kod jednog klijenta godinama je drugačija priča od kartice za posetioce koja menja vlasnika svakog dana.

Zato bolje pitanje nije jednostavno mogu li RFID kartice da se ponovo koriste. Bolje pitanje je kada ponovna upotreba RFID kartica ima operativnog i bezbednosnog smisla, a kada tiho stvara više problema nego što štedi.

Mogu li se RFID kartice ponovo koristiti u stvarnom poslovanju?

Uopšteno, većina RFID kartica koje se mogu ponovo upisivati, a koriste se u kontroli pristupa, hotelskim bravicama, sistemima kampusa, programima ID kartica za osoblje i nekim sistemima članstva, mogu se ponovo koristiti ako tehnologija kartice podržava ponovno kodiranje i ako je kartica još uvek u dobrom fizičkom i elektronskom stanju. Ali „može se ponovo koristiti“ ne znači automatski i „preporučljivo“. Kartica može tehnički da prihvati nove podatke i da ipak bude pogrešna kartica za ponovno izdavanje jer je istrošena, vizuelno zbunjujuća, teška za dezinfekciju, loše evidentirana ili više nije u skladu sa bezbednosnim standardom lokacije.

Butik hotel u Lisabonu naučio je tu razliku na vrlo praktičan način. Objekat je godinama ponovo koristio RFID hotelske ključ-kartice, što je potpuno normalno u hotelijerstvu. Zatim je recepcija počela da primećuje da se neke kartice još uvek kodiraju, ali da žalbe gostiju na neuspešno čitanje na vratima rastu. Kartice su tehnički bile za ponovnu upotrebu, ali mnoge od njih su prešle tačku kada je ponovna upotreba bila pametna. Kada je hotel pooštrio svoj prag kvaliteta i ranije povukao istrošene kartice, ponovno kodiranje je postalo pouzdanije i iskustvo gostiju se poboljšalo. Pouka je bila jednostavna. Kartica može još uvek da bude za ponovno upisivanje, a da ipak više ne bude dobra kartica za ponovnu upotrebu.

Taj primer obuhvata suštinsku istinu. Ponovna upotreba nije samo pitanje čipa. To je i pitanje životnog ciklusa.

Zašto su tip čipa i konstrukcija kartice važni

Prvo što treba razumeti jeste da su mnoge uobičajene RFID kartice projektovane za ponovno kodiranje. U hotelskim sistemima, sistemima kontrole pristupa, sistemima bedževa za zaposlene i programima kampusa, kartice se često ponovo upisuju ili dodeljuju kao deo normalnog poslovanja. Kupci pretražuju pojmove kao što su RFID kartice za ponovnu upotrebu, mogu li se RFID kartice ponovo upisivati, RFID kartice koje se mogu reprogramirati, ponovno kodiranje RFID kartica ili ponovno upisivanje hotelskih ključ-kartica jer pokušavaju da razumeju da li kartični program može da podrži ponovljenu upotrebu umesto stalne zamene. U mnogim slučajevima, odgovor je da. Ako se kartica zasniva na odgovarajućoj familiji čipova i sistem podržava ponovno upisivanje, ponovna upotreba nije nimalo neobična. To je standardna praksa.

Hotelske ključ-kartice su najjasniji primer ponovne upotrebe

Hoteli su verovatno najjasniji primer. Većina RFID hotelskih ključ-kartica očekuje se da se koristi ponovo i ponovo. Gost se odjavi, kartica se prikupi, kartica se ponovo kodira za sledeći boravak i ciklus se nastavlja. Hotel ne tretira ponovnu upotrebu kao izuzetak. On tretira ponovnu upotrebu kao podrazumevani operativni model. To, međutim, funkcioniše samo zato što je ceo sistem izgrađen oko toga. Dizajn kartice, radni tok recepcije, softver za kodiranje, čitači karticai kvalitet osnovnog materijala kartice — svi pretpostavljaju da će kartice kružiti više puta.

Odmaralište na Puketu imalo je taj model koji je radio glatko dok se nije proširilo na porodične vile i privatne zone pristupa. Odjednom kartice nisu bile samo ključevi soba. One su takođe obrađivale ulaz u velnes, premijum zone doručka i odabrane transportne privilegije. Kartice su još uvek bile za ponovnu upotrebu, ali hotel je shvatio da mu je potrebno strože praćenje jer je izgubljena kartica sada predstavljala više od jednih vrata sobe. Ponovna upotreba je ostala održiva, ali proces kontrole oko ponovne upotrebe morao je da postane jači. Tu mnogi operateri sazrevaju. Shvataju da je ponovna upotreba RFID kartica laka kada je akreditiv jednostavan i mnogo osetljivija kada kartica nosi šire privilegije.

Bedževi za zaposlene zahtevaju drugačije pravilo ponovne upotrebe

Bedževi za zaposlene spadaju u drugu kategoriju. Tehnički, mnoge RFID ID kartice zaposlenih takođe mogu da se ponovo koriste. Član osoblja ode, stara kartica se prikupi, dozvole se opozivaju, kartica se ponovo kodira za drugog zaposlenog i bedž se vraća u opticaj. Ali u sistemima bedževa za osoblje, vidljiva personalizacija često komplikuje ponovnu upotrebu. Ako kartica ima štampanu fotografiju, ime zaposlenog, zvanje, odeljenje ili brendiranje kompanije vezano za jednu osobu, kartica možda više nije praktično za ponovnu upotrebu čak i ako je čip još uvek potpuno funkcionalan. Tu fizička površina kartice postaje jednako važna kao čip unutra.

Proizvodna kompanija u Ohaju naišla je na taj problem sa svojim pristupnim karticama za zaposlene. Kartice su elektronski radile godinama i bezbednosni tim je pretpostavio da će ponovna upotreba biti laka. Nevolja je došla od vidljivog sloja. Kartice su imale direktno štampane fotografije i imena, a površina za štampu nije čisto podržavala preštampavanje ili atraktivno ponovno izdavanje nakon teške svakodnevne upotrebe. Kompanija je na kraju podelila svoj pristup. Zadržala je kartice za ponovnu upotrebu za privremeno osoblje i interne uloge izvođača, gde je vizuelna personalizacija bila jednostavnija, dok je trajne ID kartice za osoblje sa fotografijom tretirala kao manje podesne za ponovnu upotrebu sa vizuelnog stanovišta. To je bila ispravna odluka jer je priznala da čip i prednja strana bedža ne stare na isti način.

Zato je konstrukcija kartice toliko važna u raspravama o ponovnoj upotrebi. Jeftina kartica koja tehnički može da se ponovo upiše možda neće preživeti dovoljno ciklusa izdavanja da bi ponovna upotreba bila vredna. Kvalitetnije kućište kartice može unapred da košta više, a ipak da štedi novac tokom vremena jer može da se ponovo izdaje više puta bez postajanja nepouzdanim ili neprofesionalnim u izgledu. Kupci koji porede samo prvobitnu jediničnu cenu to često propuštaju. Oni porede cenu po kartici umesto cene po upotrebljivom životnom ciklusu.

Privatni univerzitet u Kanadi naučio je to tokom pregleda kartica za dom. Institucija je želela da ponovo koristi pristupne kartice za studentski smeštaj za letnje stanare i privremene programe kampusa. Prvi osnovni materijal kartice izgledao je ekonomično, ali nakon ponovljene upotrebe u novčanicima, rančevima i okruženju studentskog doma, previše kartica je postalo fizički oštećeno pre nego što je njihov elektronski vek zaista završen. Univerzitet je kasnije prešao na izdržljivije kartice i otkrio da je ponovna upotreba postala mnogo praktičnija. Kartična služba je na kraju izdala manje ukupnih kartica tokom godine, iako je cena po kartici porasla. U stvarnom poslovanju, RFID kartice za ponovnu upotrebu stvaraju uštedu samo kada cela kartica može da preživi ponovnu upotrebu, a ne samo čip.

Bezbednost, identitet i kontrola životnog ciklusa

Bezbednost je još jedan važan deo odgovora. Kartica može tehnički da bude za ponovnu upotrebu, a da ipak bude loš kandidat za ponovnu upotrebu u datom okruženju ako organizacija ne može pouzdano da je resetuje, opozove i ponovo izda. To je posebno važno u kontroli pristupa, bolnicama, laboratorijama, premijum zgradama i svakom sistemu gde su stare dozvole koje kartica nosi bile osetljive. Pre ponovne upotrebe RFID pristupne kartice, organizacija mora biti potpuno sigurna da su prethodni identitet, dozvole i povezivanja u pozadinskim sistemima pravilno obrisani ili nadjačani. Ako je taj proces aljkav, ponovna upotreba postaje bezbednosni rizik umesto mere za uštedu.

Biotehnološki kampus u Singapuru otkrio je to tokom revizije bedževa za izvođače. Lokacija je ponovo koristila pristupne kartice za privremeno osoblje, što je izgledalo efikasno. Ali revizija je otkrila da je nekoliko bedževa ponovo izdato bez potpunog čišćenja starijih povezivanja u povezanim sistemima radnih tokova. Fizičke kartice su radile, ali upravljanje oko njih bilo je slabije nego što je rukovodstvo pretpostavljalo. Kampus je nastavio da ponovo koristi kartice nakon toga, ali samo nakon što je pooštrio proces opoziva, verifikacije i ponovnog upisa. Pouka nije bila da je ponovna upotreba nebezbedna. Pouka je bila da je ponovna upotreba bez jake kontrole životnog ciklusa nebezbedna.

Bolnice i osetljive lokacije zahtevaju stroža pravila

To je posebno važno u bolnicama. Bolničke RFID kartice često mogu da se ponovo koriste sa čisto tehnološkog stanovišta, ali zdravstvena okruženja stavljaju dodatni pritisak na kontrolu bedževa. Promene osoblja, privremeni kliničari, izvođači i dozvole za osetljive zone — sve to znači da stara kartica nikada ne bi trebalo ležerno da se vrati u opticaj. Bolnice koje uspešno ponovo koriste RFID kartice za osoblje to obično čine uz disciplinovanu deaktivaciju, ponovno kodiranje, verifikaciju i fizički pregled. Bolnice koje preskaču te korake ne štede novac. One akumuliraju tihi rizik.

Bolnička grupa u Madridu suočila se upravo sa tim tokom naglog povećanja broja zaposlenih. Služba za bedževe želela je da ubrza izdavanje ponovnim korišćenjem vraćenih kartica gde god je moguće. Ideja nije bila pogrešna, ali proces je bio nedovoljno izgrađen. Neke kartice su se vratile sa vidljivom istrošenošću, druge sa starim vizuelnim oznakama koje više nisu odgovarale novoj klasi korisnika, a nekoliko njih je zahtevalo više čišćenja u pozadinskim sistemima nego što se očekivalo. Bolnica je na kraju stvorila mnogo strože pravilo trijaže kartica: neke kartice su odobrene za ponovnu upotrebu, neke su odobrene samo za privremenu internu upotrebu, a neke su trajno povučene. Ta promena pretvorila je ponovnu upotrebu iz nejasne navike u stvarnu politiku.

Ponovna upotreba u programima članstva, događaja i posetilaca

Programi članstva predstavljaju još jedan ugao. U mnogim sistemima članstva, kartice se obično ne koriste ponovo jer je kartica deo dugoročnog odnosa klijenta sa brendom. Član teretane, član privatnog kluba, član vinskog kluba ili klijent programa lojalnosti često zadržava RFID karticu mesecima ili godinama. Čak i ako bi čip mogao da se ponovo upiše, brend možda ne želi da kartica bude vraćena i ponovo izdata jer kartica treba da deluje lično. U tim okruženjima, relevantnije pitanje često nije može li se kartica ponovo koristiti, već da li brend treba da izgradi program oko ličnih dugoročnih kartica ili oko akreditiva u vlasništvu kuće koji se mogu ponovo koristiti.

Velnes klub u Seulu borio se sa tim tokom redizajna članstva. Operativni tim je voleo ideju prikupljanja i ponovne upotrebe kartica kada članovi otkažu, jer je tehnologija to podržavala. Tim za brend se usprotivio jer je kartica pozicionirana kao premijum predmet članstva, a ne samo kao token za objekat. Na kraju, klub je ponovo koristio kartice samo u kratkoročnim probnim programima i dnevnim ulaznicama, dok su kartice punog članstva ostale efektivno lične kartice za izdavanje. Taj hibridni model je funkcionisao jer je odgovarao i ekonomiji i psihologiji brenda programa.

Bedževi za događaje su još jedna kategorija gde ponovna upotreba zvuči privlačno u teoriji, ali brzo postaje komplikovana u praksi. Neki RFID bedževi za događaje mogu apsolutno da se ponovo koriste, posebno za interno osoblje, privremene dobavljače ili ponavljajuće operacije na lokaciji. Ali za mnoge jednokratne konferencije, izložbe ili brendirane događaje, dizajn kartice ili bedža je previše specifičan za događaj da bi ponovna upotreba bila praktična. Čip može da preživi. Grafički identitet možda ne. Ponovna upotreba