Kada su vam zaista potrebne dvofrekventne RFID kartice

Dvofrekventne RFID kartice zvuče pametno kada prvi put čujete za njih. Jedna kartica može da radi sa dva različita sistema. Jedan deo poslovanja može da koristi kontrolu pristupa, drugi deo može da koristi evidenciju prisutnosti, treći tim može da koristi parking, a možda ista kartica može čak da podrži NFC interakciju ili UHF očitavanje na velikoj udaljenosti. Na papiru to deluje efikasno. U stvarnim projektima, međutim, mnogi kupci naručuju dvofrekventne RFID kartice pre nego što imaju pravi razlog. Plaćaju više, čekaju duže, stvaraju zabunu pri kodiranju, a ponekad na kraju koriste samo jedan čip unutra u kartici. To je deo koji niko ne voli da prizna. Dvofrekventna pametna kartica je korisna kada rešava određeni problem kompatibilnosti ili radnog procesa. Rasipna je kada se izabere samo zato što zvuči naprednije.

Šta dvofrekventne RFID kartice zaista rade

Obična RFID kartica obično sadrži jedan čip i jednu antenu projektovanu za jedan frekventni opseg. Uobičajeni primeri uključuju LF kartice oko 125 kHz, HF kartice na 13.56 MHz, NFC kartice zasnovane na HF tehnologiji i UHF kartice za očitavanje na većoj udaljenosti. Dvofrekventna RFID kartica kombinuje dve RFID tehnologije u jednoj fizičkoj kartici, kao što su LF plus HF, HF plus UHF ili NFC plus UHF. U nekim slučajevima kartica može da sadrži dva odvojena čipa i dve strukture antene. U drugim slučajevima dizajn je više integrisan, ali osnovna ideja je ista: jednu karticu mogu da čitaju dve različite vrste čitača. To je korisno samo kada korisnik zaista ima potrebu za oba.

Stvarna cena preranog kupovanja

Fabrika u Ohaju naučila je to tokom nadogradnje kartica za osoblje. Tim za nabavku naručio je LF HF RFID kartice jer je dobavljač rekao da su fleksibilnije. Stari čitači na vratima koristili su 125 kHz proksimiti kartice, ali novi sistem plaćanja u kantini koristio je 13.56 MHz kartice. To je zvučalo kao savršen razlog za RFID karticu sa dva čipa. Problem je bio u tome što je projekat kantine kasnio više od godinu dana, a fabrika nikada nije aktivirala HF stranu tokom prvog uvođenja. Dvanaest meseci kompanija je plaćala dva čipa dok je koristila samo jedan. Kartica tehnički nije bila pogrešna, ali tajming je bio loš. Da je plan nadogradnje bio jasniji, fabrika je mogla prvo da naruči standardne LF pristupne kartice i pređe na dvofrekventne kartice samo kada sistem kantine zaista bude spreman.

Kada dvofrekventne kartice imaju smisla

Najpraktičniji razlog za kupovinu dvofrekventne kartice je migracija sistema. Mnoge organizacije još uvek koriste starije LF čitače za kontrolu pristupa, ali žele da pređu na HF tehnologiju pametnih kartica radi bolje bezbednosti, više memorije ili NFC upotrebe prilagođene mobilnim uređajima. Zamena svih čitača na vratima odjednom može biti skupa i ometajuća. Dvofrekventna kartica za kontrolu pristupa omogućava zaposlenima da nastave da koriste stara vrata dok se novi čitači postepeno instaliraju. U toj situaciji kartica nije luksuz. Ona je most. Kupac ipak treba da potvrdi tačne tipove čipova, metod kodiranja, pravila numerisanja kartica i kompatibilnost čitača pre naručivanja.

Migracija sistema bez nošenja dve kartice

Bolnička mreža u Mančesteru koristila je dvofrekventne pristupne kartice tokom trogodišnje migracije sa starijih proksimiti čitača na noviji HF sistem kontrole pristupa. Neke zgrade su brzo renovirane, dok su starije odeljenja zadržale zastarele čitače dok električni radovi nisu mogli da se zakažu. Osoblje nije želelo da nosi dve kartice. Dvofrekventna kartica rešila je stvarni operativni problem jer je LF strana otvarala stara vrata, a HF strana je radila sa novim bezbednim čitačima. Kartični program je imao smisla jer su obe frekvencije bile aktivne od početka, a projektni tim je imao jasan vremenski plan migracije. To je veoma različito od kupovine dvofrekventnih kartica samo za slučaj da se nešto jednog dana promeni.

Kombinovanje očitavanja na blizinu i na daljinu

Druga valjana upotreba je kombinovanje identiteta na kratkoj udaljenosti sa inventarisanjem ili očitavanjem na kapiji na velikoj udaljenosti. HF ili NFC mogu biti korisni za namernu interakciju na blizinu, dok se UHF može čitati sa veće udaljenosti. HF UHF RFID kartica može se koristiti tamo gde osoba treba da prinese karticu na pultu ili pristupnoj tački, dok ista kartica može biti otkrivena i na kapiji za vozila, stanici za preuzimanje opreme ili portalu za evidenciju prisutnosti. To može biti korisno u fabrikama, na kampusima, u parking sistemima, logističkim centrima i na događajima. Ali opet, radni proces mora biti stvaran. Ako niko nije instalirao UHF čitače, UHF čip je samo dekoracija skrivena unutar plastike.

Veliki logistički park u Dubaiju izdao je HF UHF RFID kartice vozačima kamiona i supervizorima magacina. HF deo korišćen je za proveru identiteta na blizinu na bezbednosnim pultovima i kancelarijskim vratima. UHF strana korišćena je na kapijama dvorišta kako bi se vozila povezala sa ovlašćenim vozačima bez potrebe da svaki vozač zastane i prinese karticu svaki put. Sistem je projektovan oko dva načina očitavanja: namerno prinošenje i potvrda na kapiji na većoj udaljenosti. U tom slučaju dvofrekventna kartica smanjila je trenje. Da je park koristio samo čitače na vratima, jedna HF kartica bila bi dovoljna.

Zašto više odeljenja ne zahteva automatski jednu karticu

Neki kupci biraju dvofrekventne RFID kartice jer žele jednu karticu za više odeljenja. To može biti pametno, ali samo ako se odeljenja dogovore o standardima pre proizvodnje. Služba za objekte može želeti kontrolu pristupa. Ljudski resursi mogu želeti evidenciju prisutnosti. IT može želeti bezbednu prijavu. Parking može želeti očitavanje na velikoj udaljenosti. Marketing može želeti funkciju NFC poslovne kartice. Svaki tim može koristiti različitog dobavljača sistema. Ako ti sistemi ne dele jasan plan akreditiva, kartica može postati politički kompromis umesto tehničkog rešenja. Plastična kartica može da sadrži dva čipa, ali ne može da ispravi lošu internu koordinaciju.

Univerzitet u Torontu pokušao je da izgradi program jedne kartice za kampus sa pristupom vratima, pozajmicom u biblioteci, ulazom u teretanu, planovima ishrane i parkingom. Prvi predlog zahtevao je dvofrekventne kartice jer su različiti sistemi već bili u upotrebi. Projekat je stao kada je svako odeljenje želelo sopstveni format numerisanja i pravila kodiranja. Nakon pregleda, univerzitet je zadržao standardnu HF pametnu karticu za većinu usluga i koristio odvojene UHF tagove na vetrobranu za parking. Samo osoblje koje je trebalo da pristupi zastareloj istraživačkoj zgradi dobilo je dvofrekventne kartice. Konačni sistem bio je manje glamurozan, ali lakši za upravljanje. Univerzitet je uštedeo novac time što nije nametnuo dvofrekventne kartice svakom studentu.

Troškovi, dizajn i rizici kodiranja

Trošak je očigledna mana. Dvofrekventne RFID kartice obično koštaju više od jednofrekventnih jer sadrže više komponenti, složeniji dizajn antene i pažljiviju izradu. Razlika u ceni može biti mala za probnu narudžbinu, ali postaje ozbiljna pri naručivanju desetina hiljada ili stotina hiljada kartica. Kupci treba da pitaju koji procenat korisnika zaista ima potrebu za obe tehnologije. Ako su samo bezbednosno osoblje, vozači, VIP članovi ili rukovodioci opreme ti kojima je potrebna druga frekvencija, ne kupujte dvofrekventne kartice za sve. Koristite ih tamo gde stvaraju vrednost.

Hotelska grupa u Španiji razmatrala je dvofrekventne ključ-kartice za sve goste jer je jedan objekat želeo NFC angažovanje gostiju, a drugi UHF praćenje osoblja za procese domaćinstva. Dobavljač je postavio jednostavno pitanje: da li je hotelskim gostima potreban UHF? Nije. Grupa je na kraju kupila standardne HF RFID hotelske ključ-kartice za goste i odvojene dvofrekventne kartice za osoblje za timove domaćinstva i održavanja koji su koristili i pristup vratima i praćenje unutar objekta. Ta podela bila je jeftinija i čistija. Tipovi kartica odgovarali su stvarnim korisnicima umesto da se svaki gost i zaposleni tretiraju isto.

Fizički dizajn i stvarne performanse očitavanja

Fizički dizajn je još jedno pitanje. Dvofrekventna kartica mora da smesti dva antenska sistema u isto kućište kartice. To može uticati na debljinu kartice, performanse očitavanja, poziciju antene i proizvodnu toleranciju. U mnogim proizvodima to funkcioniše savršeno dobro kada ih projektuje iskusan proizvođač RFID kartica. Ali kupci ne treba da pretpostavljaju da će dva čipa unutar jedne kartice uvek raditi kao dve odvojene optimizovane kartice. Zahtevi za HF i UHF antenu su različiti. Strukture LF antene su opet različite. Ako je kartica pretrpana ili loše projektovana, udaljenost očitavanja može da se smanji ili jedna frekvencija može postati manje stabilna.

Članski klub u Singapuru naručio je prilagođene dvofrekventne pametne kartice koje kombinuju NFC očitavanje sa UHF očitavanjem na kapiji za privatni parking prostor. Prvi uzorci su izgledali dobro, ali UHF performanse očitavanja bile su nedosledne kada je kartica bila u debelom kožnom novčaniku. Članovi su često držali karticu u novčanicima jer je NFC očitavanje i dalje radilo na recepciji. Dobavljač je redizajnirao antenu kartice i preporučio da se kartica stavlja u određenu futrolu za upotrebu na parkingu. Klub je takođe promenio oznake na kapiji. Problem nije bio nemoguć za rešenje, ali je pokazao zašto je stvarno testiranje važno pre masovne proizvodnje.

Kodiranje dva identiteta bez zabune

Kodiranje je mesto gde dvofrekventni projekti često postaju neuredni. Jednofrekventna kartica već zahteva ispravno kodiranje, rukovanje UID-om, pristupne brojeve, podatke sektora, ključeve ili EPC kodove u zavisnosti od čipa. Dvofrekventna kartica može zahtevati dva odvojena procesa kodiranja. LF strana može nositi jedan akreditivni broj. HF strana može nositi drugi. UHF strana može koristiti EPC povezan sa zapisom u bazi podataka. Ako dva identiteta nisu pravilno povezana u softveru, osoblje može misliti da jedna kartica znači jedan identitet, dok pozadinski sistem vidi dva nepovezana ID oznaka. To može stvoriti probleme u podršci, naročito kada se kartice izgube, zamene ili preraspodele.

Fabrika u Vijetnamu koristila je RFID kartice sa dva čipa za zaposlene kojima je bio potreban i pristup vratima i dodela uniformi u ormarićima. Sistem pristupa čitao je HF čip, dok je sistem revizije ormarića čitao UHF čip. Tokom prvog meseca, ljudski resursi zamenili su izgubljene kartice kopirajući samo HF akreditiv za pristup. UHF zapis nije ažuriran, pa su revizije ormarića pokazivale stare ID oznake kartica dodeljene zaposlenima koji su već dobili nove kartice. Kompanija je ispravila radni proces kreiranjem jednog zapisa o izdavanju kartice koji povezuje oba ID čipa pre aktiviranja kartice. Tehnologija kartice bila je u redu. Administrativni proces bio je nepotpun.

Bezbednosna podrška i korisničko iskustvo

Bezbednost takođe treba da bude deo odluke. Neki kupci pretpostavljaju da dvofrekventno znači bezbednije. Ne znači. Kartica sa dva slaba akreditiva nije jača od kartice sa jednim pravilno upravljanim bezbednim akreditivom. Ako organizaciji treba veća bezbednost pristupa, treba da razmotri bezbednost čipa, šifrovanje, upravljanje ključevima, konfiguraciju čitača, kontrole izdavanja kartica, deaktivaciju izgubljenih kartica i pozadinske dozvole. Dvofrekventnost se odnosi na kompatibilnost i upotrebu u više sistema, a ne na automatski bolju zaštitu. Dvofrekventna kartica može biti bezbedna ako su izabrani čipovi i sistemi bezbedni. Takođe može biti slaba ako pogrešna zastarela tehnologija ostane aktivna bez kontrola.

Istraživački centar u Cirihu želeo je dvofrekventne kartice jer je stara zgrada koristila LF čitače, a nova laboratorija bezbedne HF čitače. Bezbednosni tim insistirao je da se LF strana tretira kao privremena i ograniči samo na stara vrata. Visoko bezbedne laboratorijske zone prihvatale su samo HF akreditiv sa jačom autentifikacijom. Kartica je omogućila glatku tranziciju, ali politika pristupa nije pretvarala da su obe strane jednako bezbedne. Ta razlika je bila važna. Dvofrekventnost je pomogla migraciji bez snižavanja standarda za osetljive prostorije.

Postoji i problem podrške kada korisnici ne razumeju koja strana kartice se koristi. Osoba može prineti karticu čitaču i očekivati da radi svuda. Ako jedan sistem čita LF, a drugi HF, kartica se može ponašati različito u zavisnosti od orijentacije, tipa čitača i konfiguracije sistema. Timovi podrške moraju znati kako da dijagnostikuju kvarove. Da li je kartica fizički oštećena? Da li otkazuje samo jedan čip? Da li je korisnik u pogrešnoj pristupnoj grupi? Da li čitač čita pogrešnu frekvenciju? Da li UHF EPC nije povezan sa zapisom osoblja? Dvofrekventne kartice mogu da učine rešavanje problema složenijim osim ako proces podrške nije spreman.

Lanac teretana u Melburnu izdao je dvofrekventne članske kartice tokom probnog projekta koji je kombinovao ulazne turnikete sa iznajmljivanjem ormarića. Osoblje na recepciji brzo se zbunilo jer su neke kartice otvarale turniket, ali nisu aktivirale ormariće, dok su druge radile u ormarićima, ali još nisu bile u ulaznom sistemu. Tehnički problem bio je jednostavan: ID oznake kartica uvezene su u dva sistema u različito vreme. Problem korisničke podrške bio je gori jer osoblje nije imalo brz način da vidi koji je čip aktiviran. Lanac je kasnije napravio jednostavan ekran statusa kartice koji prikazuje oba akreditivna broja i status aktivacije. Nakon toga, pozivi podršci su se smanjili.

Dvofrekventne kartice mogu biti vredne za iskustvo brenda kada smanjuju ono što korisnik mora da nosi. Zaposleni ne žele karticu za vrata, karticu za parking, karticu za kantinu i karticu za evidenciju prisutnosti ako jedna kartica može da obavi posao. Studenti ne žele više akreditiva za domove, biblioteke, laboratorije i prevoz. Osoblje na događajima ne želi odvojene kartice za pristup i kontrolu zona na velikoj udaljenosti. Ali jedna kartica ne treba da postane odlagalište za svaku ideju. Najbolji projekti dvofrekventnih kartica jasno definišu koji su sistemi uključeni i zašto.

Organizator muzičkog festivala u Berlinu koristio je dvofrekventne RFID kartice za ekipu iza scene. HF čip kontrolisao je pristup na kapijama za osoblje i u ograničenim šatorima. UHF strana pomogla je menadžerima produkcije da skeniraju grupe akreditiva ekipe na mestima preuzimanja opreme i u zonama vozila. Kartica je smanjila redove jer ekipa nije morala da pokazuje različite kartice na različitim kontrolnim tačkama. Projekat je uspeo jer je festival imao kratak ciklus događaja, jaku kontrolu akreditiva i jasno definisane zone. Za obične posetioce festival je koristio jednostavnije NFC narukvice. Nije svima bila potrebna složenija kartica.

Ne kupujte drugu frekvenciju za nejasan budući plan

Pre naručivanja, kupci treba da pitaju da li će se druga frekvencija koristiti od prvog dana. Ako je odgovor ne, pitajte kada će se koristiti, ko je vlasnik tog sistema, koji RFID čitači su instalirani i koji će se podaci kodirati. Ako nema jasnog odgovora, sačekajte. Tehnologija kupljena prerano često postane zaliha na polici. Standardi čitača se menjaju, bezbednosne politike se menjaju i prioriteti projekata se menjaju. Dvofrekventna kartica naručena danas za nejasan budući sistem možda neće odgovarati stvarnom sistemu izabranom sledeće godine.

Kompanija za upravljanje nekretninama u Londonu naručila je dvofrekventne pristupne kartice za novi poslovni kampus jer je automatizacija parkinga bila planirana kasnije. Dobavljač parking rešenja još nije bio izabran. Šest meseci kasnije, izabrani parking sistem koristio je prepoznavanje registarskih tablica i mobilnu aplikaciju umesto UHF očitavanja kartica. UHF strana kartice nikada nije iskorišćena. Rukovodilac objekta priznao je da je kompanija kupila fleksibilnost bez potvrde budućeg zahteva. Jeftinija jednofrekventna pristupna kartica obavila bi posao.

Kada su dva odvojena akreditiva bolja

Postoje slučajevi gde su dva odvojena akreditiva bolja od jedne dvofrekventne kartice. Pristup vozilima može bolje da funkcioniše sa UHF tagom na vetrobranu nego sa karticom u vozačevom novčaniku. Visoko bezbedne zone mogu zahtevati odvojenu karticu ili token kako bi se sprečilo neformalno deljenje. Programi za goste mogu zahtevati medije za jednokratnu upotrebu ili privremene medije umesto kartica za osoblje koje se ponovo koriste. Teški uslovi mogu zahtevati robusne tagove, a ne plastične kartice. Ako druga frekvencija služi veoma različitom fizičkom slučaju upotrebe, kombinovanje u jednu karticu može stvoriti više problema nego što rešava.

Distributivni centar u Meksiku razmatrao je HF UHF kartice za zaposlene za parking i pristup zgradi. Tokom testiranja, UHF očitavanja na kapiji bila su nedosledna jer su vozači držali kartice u torbama, novčanicima, držačima za čaše ili futrolama za telefon. Kompanija je izabrala HF pristupne kartice za zaposlene za vrata i UHF tagove na vetrobranu za parking. Rešenje sa dva akreditiva bilo je manje elegantno, ali pouzdanije. Ovo je savršen primer zašto kupci treba da projektuju oko stvarnog ponašanja umesto da jure ideju jedne univerzalne kartice.

Personalizacija grafike i praktičan dizajn kartice

Prilagođene RFID kartice takođe zahtevaju jasno planiranje grafike i personalizacije. Ako kartica sadrži dve tehnologije, osoblju mogu biti potrebni štampani znakovi, kao što su ID zaposlenog, odeljenje, nivo pristupa ili parking grupa. Ali ne pretrpavajte karticu ikonama za svaku funkciju. Čist dizajn održava karticu profesionalnom. Pozadinski sistem treba da obradi većinu složenosti. Ako su vizuelne informacije potrebne, učinite ih dovoljno jednostavnim da ih čuvari, recepcioneri i korisnici brzo razumeju.

Poslovni kampus u Seulu štampao je previše simbola na svojim prvim dvofrekventnim karticama za zaposlene: pristup vratima, kantina, parking, prijava na štampač, rezervacija sale za sastanke i pratnja posetilaca. Kartica je izgledala kao mali priručnik sa uputstvima. Zaposleni su ignorisali ikone, a bezbednosni čuvari su i dalje proveravali softver. Sledeća verzija koristila je čistiji dizajn kartice samo sa imenom, fotografijom, bojom odeljenja i malom oznakom nivoa pristupa. Dvofrekventna funkcija ostala je unutar kartice gde i pripada. Fizička kartica postala je lakša za čitanje, a sistem manje teatralan.

Testiranje pre masovne proizvodnje

Testiranje treba da uključi stvarne čitače, stvarne korisnike i stvarne držače kartica. Ne odobravajte dvofrekventnu karticu samo na osnovu uzorka očitavanja dobavljača u kancelariji. Testirajte je na stvarnom LF čitaču, HF čitaču, NFC telefonu, UHF portalu, parking kapiji, terminalu za evidenciju prisutnosti ili sistemu ormarića koji će je koristiti. Testirajte je u držačima kartica, novčanicima, trakama i zaštitnim futrolama. Testirajte da li štampanje ili laminacija utiču na performanse očitavanja. Testirajte nekoliko kartica, ne jedan savršen uzorak. Dvofrekventna RFID kartica je složenija od osnovne kartice, pa proces odobravanja treba da bude pažljiviji.

Državni izvođač u Otavi testirao je dvofrekventne ID kartice na svakom modelu čitača pre uvođenja. Tim je otkrio da jedan stariji LF čitač na bočnom ulazu ima slabije polje i da se muči kada je kartica u debelom zaštitnom držaču. Rešenje je bilo da se taj čitač zameni pre izdavanja kartica, a ne da se kartica kasnije krivi. Uvođenje je prošlo glatko jer je slaba tačka pronađena tokom testiranja. Takva probna faza zvuči sporo dok je ne uporedite sa hiljadama zaposlenih koji se žale na dan lansiranja.

Bolji termini za pretragu, bolje odluke o kupovini

Za kupce koji pretražuju onlajn, korisni termini uključuju dvofrekventne RFID kartice, dvofrekventna pametna kartica, RFID kartica sa dva čipa, LF HF RFID kartica, HF UHF RFID kartica, NFC UHF RFID kartica, dvofrekventna kartica za kontrolu pristupa, prilagođene RFID kartice, RFID kartica za zaposlene, proizvođač RFID kartica i multi-tehnološka RFID kartica. Ove ključne reči odražavaju različite slučajeve upotrebe, ali logika kupovine je ista. Ne počinjite od najfensi kartice. Počnite od sistema koji moraju da je čitaju.

Praktična odluka nije komplikovana. Kupite dvofrekventnu karticu kada migrirate između sistema, kada dva aktivna sistema zaista zahtevaju jednu fizičku karticu, kada su i očitavanje na blizinu i očitavanje na daljinu deo radnog procesa, ili kada određena grupa korisnika ima korist od nošenja jednog akreditiva umesto dva. Ne kupujte je zato što zvuči otporno na budućnost, zato što je dobavljač ležerno preporučuje, zato što je druga kompanija koristi ili zato što mislite da više čipova automatski znači bolju vrednost. Više tehnologije je bolje samo kada uklanja stvarnu prepreku.

Završni savet za kupovinu

Dobar proizvođač RFID kartica treba ljubazno da vas odbije ako je vaš zahtev nejasan. Treba da pita koje frekvencije su vam potrebne, koji modeli čipova, koji brendovi čitača, koji format kodiranja, koliko korisnika ima potrebu za obe funkcije, da li će se kartica koristiti u novčanicima ili držačima, da li je UHF domet važan, da li kartica zahteva štampu ili personalizaciju i da li će oba sistema biti aktivna pri lansiranju. Ta pitanja mogu izgledati kao dodatni posao, ali sprečavaju skupe greške. Dobavljač koji kaže da svaki projekat zahteva dvofrekventne kartice ne savetuje vas. On vam prodaje više nego što vam treba.

Iskren zaključak je jednostavan: prestanite da kupujete dvofrekventne kartice osim ako vam ta funkcija zaista nije potrebna. One su odlični alati za prave projekte i nepotreban trošak za pogrešne. Jednofrekventna kartica sa ispravnim čipom, dobrom štampom, pouzdanim kodiranjem i pravilnom integracijom u sistem nadmašiće loše planiranu dvofrekventnu karticu svaki put. Ako dva sistema moraju da se povežu, dvofrekventna kartica može da spase korisnike od nošenja više akreditiva. Ako je aktivan samo jedan sistem, neka kartica ostane jednostavna. U RFID projektima, jednostavno nije primitivno. Jednostavno je često najpouzdaniji izbor.