Zašto data centri zamenjuju bar-kodove RFID oznakama

Uđite u gotovo bilo koji zauzet data centar i još uvek možete naći barkod etikete zalepljene na servere, svičeve, skladišne nizove, panele sa priključcima i kutije sa rezervnim delovima. Na papiru to izgleda organizovano. U praksi, to često znači da se neko još uvek oslanja na skeniranje u liniji vidljivosti, ručno usaglašavanje i puno nade. Taj model je radio dovoljno dobro kada su inventari bili manji, prozori za promene sporiji, a imovina se nije toliko često kretala po prostoriji. Ali ta verzija stvarnosti brzo bledi. Moderni objekti su gušći, više distribuirani i pod većim pritiskom da dokažu tačno šta je instalirano, gde se nalazi, kada se premestilo i ko ga je dodirnuo. Zato sve više operatera tiho skida stare barkod etikete i zamenjuje ih RFID-om.

Problem sa barkodovima u modernim data centrima

Promena se ne dešava zato što su barkodovi odjednom postali beskorisni. Barkodovi su jeftini, poznati i još uvek dobri za mnoge radne tokove. Problem je u tome što barkod sistem traži previše od ljudi u okruženjima gde je vreme kratko, a greške skupe. Neko mora da stane na pravo mesto, usmeri skener na pravu etiketu, nada se da je etiketa vidljiva i ponavlja taj proces iznova i iznova kroz redove, kabinete i kaveze. U maloj serverskoj sobi to je možda prihvatljivo. U velikom kolokacijskom objektu ili korporativnom data centru sa hiljadama sredstava, to postaje spor ritual koji tiho iscrpljuje radnu snagu i još uvek ostavlja praznine u evidenciji.

Ručni barkod procesi su skupi i skloni greškama

Tu RFID za data centre počinje da ima smisla. Uz RFID oznake sistem za praćenje imovine, timovi mogu brže da čitaju označenu imovinu, često bez savršene linije vidljivosti, i mogu da verifikuju mnogo veću populaciju opreme u kraćem vremenu. Samo to menja ekonomiku upravljanja inventarom u data centrima. Ono što je nekada zahtevalo poseban vikend za reviziju može postati rutinska operativna provera. A kada se otpor smanji, podaci postaju bolji jer se proces zaista koristi.

Mnogi kupci koji traže pojmove kao što su praćenje imovine u data centru, RFID praćenje servera, upravljanje IT imovinom za data centre, revizija inventara imovine, vidljivost imovine na nivou raka ili RFID oznake za servere zapravo ne kupuju etikete. Oni kupuju kontrolu. Žele manje slepih tačaka tokom revizija, bržu potvrdu lokacije tokom održavanja i manje rasprava između objekata, IT-a, finansija i bezbednosti o tome šta je fizički prisutno u prostoriji. RFID je privlačan jer direktno rešava te operativne probleme.

Stvarne lekcije iz usvajanja RFID-a

Jedan operater koji upravlja dvema regionalnim kolokacijskim lokacijama naučio je to nakon što se kvartalna revizija pretvorila u tronedeljni haos. Njihov registar imovine izgledao je uredno, ali kada je tim počeo da verifikuje kabinete, otkrili su poznat skup problema: zamenjeni svičevi još uvek navedeni kao aktivni, serveri povučeni iz upotrebe koji stoje u privremenom prostoru bez promene statusa i nekoliko sredstava dodeljenih pogrešnom kavezu nakon hitne migracije. Ništa od ovoga nije bilo uzrokovano lošom namerom. Bilo je uzrokovano barkod procesom koji je zahtevao previše savršenih ljudskih koraka. Prešli su na RFID oznake za imovinu za servere i mrežnu opremu, mapirali svaki kabinet kao lokacijsku zonu i počeli da rade brzu ručni čitači verifikaciju nakon svakog većeg prozora za promene. U roku od dva ciklusa revizije, njihova nerešena odstupanja su naglo opala. Glavna lekcija je bila jednostavna. Bolja vidljivost je došla iz smanjenja otpora, a ne iz toga što se ljudima govori da budu pažljiviji.

Ta poenta je važna jer su data centri puni kretanja sa visokim posledicama koje ne izgleda uvek dramatično. Svič na vrhu raka se zamenjuje u 2 ujutru. Neispravan blade server ide na radni sto. Rezervni diskovi se vade iz jedne prostorije i nose u drugu. Laboratorijski rak postaje produkcija. Privremena polica za pripremu tiho postaje trajno skladište jer niko nije imao vremena da je očisti. Barkod sistemi se muče u tim trenucima jer zavise od toga da se svaki pojedinačni pokret ručno evidentira sa disciplinom. RFID ne eliminiše potrebu za procesom, ali čini verifikaciju naknadno mnogo lakšom.

Druga kompanija koja upravlja trima korporativnim data centrima u različitim gradovima otkrila je da njihova najveća glavobolja nije bila sama revizija. To su bile nedelje pre revizije, kada su inženjeri morali da prekinu pravi posao i traže nestale zapise. Njihove barkod etikete su tehnički još uvek bile tamo, ali mnoge su bile teško dostupne kada je oprema potpuno instalirana. Neke su bile delimično skrivene kablovskim vođenjem, neke su bile ogrebane, a neke su zahtevale neprikladan ugao za skeniranje. Nakon prelaska na RFID sistem za inventar data centra, otkrili su da mogu mnogo brže da verifikuju sadržaj kabineta pomoću ručnih čitača tokom normalnih prozora za održavanje. Niko nije morao da otvara svaki ugao raka i juri etikete sa baterijskom lampom. Samo ta promena im je vratila zaprepašćujuću količinu radne snage.

Postoji i pitanje obima koje ljudi ne cene uvek dok ga ne osete. Barkodovi su predmet po predmet po predmet. RFID nije magija, ali je mnogo praktičniji kada treba brzo potvrditi mnogo sredstava. U gustim okruženjima, brzina je važna jer se verifikacija takmiči sa vremenom rada, servisnim prozorima i pažnjom osoblja. Ako je metoda skeniranja spora, skeniranje se ne dešava dovoljno često. A kada se ne dešava dovoljno često, podaci počinju da stare odmah.

Pružalac cloud usluga video je to na surov način kada su se proširili na četvrti objekat. Njihova prvobitna lokacija koristila je barkod proces upravljanja imovinom koji je vremenom krpljen. Bio je prihvatljiv u jednoj zgradi, jedva upravljiv u dve i potpuno nestabilan u četiri. Zapošljavali su sve više ljudi da podrže provere inventara, ali tačnost je i dalje odstupala jer su se ručni koraci množili brže nego što je tim mogao da ih kontroliše. Kada su standardizovali RFID upravljanje imovinom na svim lokacijama, konačno su došli do modela u kome je isti radni tok mogao da se skalira. Prijem, priprema, ugradnja u rak, karantin, popravka i povlačenje svi su koristili istu logiku oznaka. Ono što im je nedostajalo nije bio trud. Bio je to sistem napravljen za obim.

To je jedan od tiših razloga zašto data centri usvajaju RFID. Tehnologija nije samo o pronalaženju servera. Ona je o izgradnji ponovljivog operativnog modela kroz mnoge prostorije, mnoge tehničare i mnoge godine promena. Kada se radni tok skalira, poslovanje se takođe mirnije skalira. Nabavka više veruje brojevima imovine. Bezbednost ima jači lanac čuvanja. Operacije mogu da identifikuju šta je zaista u upotrebi, šta čeka na implementaciju i šta je prekoračilo rok za povlačenje.

Kompanija za finansijske usluge naučila je još jednu lekciju koja se često pojavljuje u RFID implementaciji. Pretpostavili su da će dobit doći od bržih revizija, i to je bilo tačno, ali veća vrednost je došla od rešavanja izuzetaka. Kada su sredstva pravilno označena i povezana sa kabinetom, prostorijom, vlasničkom grupom i stanjem životnog ciklusa, sistem je počeo da otkriva neobično ponašanje. Oprema označena kao instalirana stajala je u zoni za pripremu. Povučeni hardver se još uvek pojavljivao tokom verifikacionih prolaza. Skup uređaja se premestio u kavez bez odgovarajućeg traga tiketa. Njihov stari barkod sistem nije otkrivao ove probleme rano jer niko nije skenirao dovoljno široko ili dovoljno često. RFID je brže otkrio odstupanje, što je značilo da su mogli da ga isprave dok je još bilo malo.

Tu neki kupci pogrešno razumeju priču. Pitaju da li je RFID bolji od barkodova kao da je odgovor čisto tehnički. Pravi odgovor je operativni. RFID pobeđuje u data centrima jer se bolje uklapa u okruženje. Objekti su gusti. Etikete mogu biti teško vidljive. Oprema se kreće pod vremenskim pritiskom. Zahtevi revizije su strogi. A radna snaga je skupa. U takvom okruženju, alat koji smanjuje napor skeniranja i povećava učestalost verifikacije ima strukturnu prednost.

Jedna kompanija za upravljani hosting otkrila je to nakon što je klijent eskalirao spor oko naplate povezan sa zauzećem kabineta. Interni zapis je govorio da je određeni hardver u vlasništvu klijenta uklonjen nedeljama ranije. Fizički pregled je govorio drugačije. Problem nije bila prevara. Bilo je to nebrižljivo praćenje poslednjeg koraka tokom delimične rekonfiguracije raka. Nakon tog događaja, operater je uveo RFID verifikaciju kabineta pri događajima premeštanja i mesečne provere zona u prostorima klijenata. Nisu pokušavali da naprave efektan sistem za praćenje u realnom vremenu. Želeli su odbranjiv lanac dokaza. RFID im je dao nešto mnogo bliže tome nego što su barkod skeniranja ikada mogla.

Prevazilaženje izazova implementacije: izbor oznaka i integracija

Izbor oznaka, naravno, važniji je nego što neke prodajne prezentacije priznaju. Data centri su puni metalnih površina, tesnog prostora, ograničenja protoka vazduha i toplote. Generička etiketa koja radi odlično na plastičnoj ambalaži može loše da radi na kućištu servera ili na naslaganim mrežnim uređajima. Timovi koji uspeju obično sprovedu pravu probnu implementaciju, a ne razgovor za stolom. Testiraju tip oznake, poziciju postavljanja, pristup čitača i gustinu raka pre nego što se skaliraju. To zvuči očigledno, ali mnogi projekti preskoče ovu fazu i onda krive tehnologiju kada je učinak nedosledan.

Izvođač za podršku hyperscale sistema naišao je na tačno taj problem tokom ranog testiranja. Njihove prve RFID etikete radile su dobro na kartonima rezervne opreme, ali dale slab učinak na određenim metalnim svičevima montiranim tesno jedan uz drugi. Umesto da odustanu od projekta, promenili su konstrukciju oznake i pravila postavljanja, a zatim ponovo testirali u živim kabinetima. Pouzdanost čitanja se poboljšala dovoljno da se implementacija nastavi. Lekcija nije bila da je RFID nepouzdan. Bila je da hardverska okruženja ne praštaju lenj rad na probnoj implementaciji.

Još jedan razlog zašto se data centri okreću RFID-u je bezbednost. To nije samo o krađi, iako je i to važno. Takođe je o odgovornosti. Operateri treba da znaju gde je osetljivi hardver poslednji put verifikovan, da li su povučeni uređaji zaista napustili aktivno skladište i da li je oprema prešla granice zona bez ovlašćenja. Barkod sistemi to mogu da podrže na papiru, ali samo ako se svaki pokret savršeno skenira i evidentira. RFID čini kontrolne provere lakšim jer je verifikacija brža i šira.

Državni objekat za obradu podataka otkrio je to nakon što je interna revizija pronašla nekoliko jedinica povučenih iz upotrebe koje su stajale u privremenom prostoru za držanje mnogo duže nego što je politika dozvoljavala. Još uvek su bile na lokaciji jer je lanac povlačenja zavisio od barkod skeniranja u jednom koraku koji je preskočen tokom nedelje visokog pritiska. Nije bilo zlonamernog čina, samo slab proces. Kada je RFID dodat u kaveze za povlačenje i kontrolne tačke za otuđenje, jaz se naglo smanjio. Mogli su da verifikuju šta čeka, šta je obrisano i šta je zaista napustilo bezbednu zonu uz mnogo manje ručnog napora.

Postoji i ljudski faktor, i tu je prava priča. Inženjeri ne mrze barkodove zato što mrze etikete. Mrze ih zato što se barkodovi često pojavljuju u tačno onom trenutku kada je vreme kratko, a strpljenje nestalo. Niko ne uživa da se uvija oko raka da skenira pola pokrivenu nalepnicu dok sat prozora za održavanje otkucava. Niko ne uživa da radi vikend inventar imovine koji izgleda kao kazna za prošlokvartalno odstupanje u dokumentaciji. RFID dobija zamah jer čini usaglašenost manje dosadnom. To zvuči gotovo previše obično, ali u operacijama, obično je moćno.

Telekomunikaciona infrastrukturna kompanija doživela je tu promenu nakon što je spajanje dovelo četiri objekta pod jednu politiku praćenja imovine. Pre RFID-a, svaka lokacija je imala svoje barkod navike. Jedna lokacija je skenirala tokom instalacije, druga samo tokom revizija, a treća se oslanjala na rukom pisane izuzetke koje je neko kasnije ukucao u sistem. Ne iznenađuje da su zapisi bili haos. Kada je spojeni tim usvojio RFID praćenje servera sa istim modelom lokacija na svim lokacijama, lokalne varijacije su opale. Nije bilo da je svaki tehničar odjednom postao disciplinovaniji. Proces je jednostavno postao lakši za dosledno praćenje.

Ta lakoća upotrebe je razlog zašto sve više timova više ne pita da li da zadrže samo barkodove. Pitaju koliko brzo mogu da uvedu RFID u prijem, pripremu, verifikaciju kabineta i povlačenje. Neki će još uvek koristiti oba. To je sasvim razuman model tranzicije. Barkod može da ostane za kompatibilnost ili referencu dobavljača, dok RFID postaje operativni nosilac za upravljanje inventarom imovine. Poenta nije da se priredi dramatična sahrana tehnologije. Poenta je da se prestane sa oslanjanjem na metodu skeniranja koja više ne odgovara obimu posla.

Operater retail cloud usluga sa edge objektima u nekoliko gradskih tržišta uradio je upravo to. Nisu iščupali svaki barkod proces prvog dana. Umesto toga, zadržali su barkodove za prijem nabavke i unakrsnu referencu dobavljača dok su operativnu verifikaciju prebacili na RFID. Vremenom je osoblje prirodno više verovalo RFID radnom toku jer je brže odgovarao na praktična pitanja. Koja sredstva su još uvek u karantinu. Koji rak nije verifikovan ovog meseca. Koje povučene jedinice još čekaju na otuđenje. Tehnologija je zaslužila usvajanje rešavanjem svakodnevnih problema, a ne pobedom u apstraktnoj debati.

Timovi data centara su takođe pod većim pritiskom sada od revizora, klijenata, osiguravača i internih grupa za upravljanje. Potrebni su im dokazi, a ne samo pretpostavke. Moraju da pokažu da zapis o imovini odražava fizičko okruženje dovoljno blizu da podrži finansijsko izveštavanje, operativno planiranje i bezbednosne kontrole. Ako vašem inventaru možete verovati samo nakon bolnog godišnjeg usaglašavanja, to nije jaka kontrola. To je odložena korekcija. RFID pomaže jer podržava kontinuiranu validaciju umesto povremene panike.

Pružalac zdravstvene infrastrukture koji upravlja kritičnim sistemima u dva primarna data centra otkrio je da se njihov revizorski položaj poboljšao ne zato što ih je RFID učinio modernima, već zato što je skratio jaz između fizičkog kretanja i ispravke zapisa. Njihova stara barkod rutina dozvoljavala je da odstupanje tiho raste. Njihova RFID rutina otkrivala je odstupanje brže kroz redovnu verifikaciju ručnim čitačima po redu i kavezu. Kada su revizori pitali kako znaju da instalirana imovina odgovara zapisima, odgovor je prestao da bude gomila sporadičnih skeniranja i postao dosledan obrazac događaja verifikacije.

Integracija je takođe važna. RFID je daleko vredniji kada je povezan sa upravljanjem IT imovinom, tiketima, zapisima o implementaciji i radnim tokovima povlačenja. Ako server uđe u zonu popravke, status treba da ima smisla u platformi imovine. Ako uređaj napusti pripremu i pojavi se u produkciji, zapis treba čisto da odražava taj pokret. Ako je povučeni hardver verifikovan u zoni za otuđenje, nizvodni procesi treba to da znaju. Bez integracije, RFID još uvek može da pomogne, ali rizikuje da postane još jedan silos. Sa integracijom, postaje deo kontrolne tkanine.

Jedna kompanija za poslovni softver naučila je to nakon što je njihova prva probna implementacija dala solidne podatke čitanja, ali slabe poslovne rezultate. Dokazivali su da se imovina može čitati, ali timovi su se još uvek raspravljali o stvarnom statusu jer RFID događaji nisu bili povezani sa njihovim servisnim radnim tokovima. Kada su povezali događaje kretanja sa promenama stanja imovine i redovima izuzetaka, program je konačno isporučio vrednost koju je rukovodstvo očekivalo. Drugim rečima, čitanje hardvera nije dovoljno. Poslovanje mora da zna šta čitanje znači.

Pa zašto data centri skidaju barkodove i lepe RFID. Zato što su barkodovi napravljeni za svet u kome je sporija, linijska, pojedinačna potvrda bila prihvatljiva. Data centri ulaze u svet u kome je gustina veća, promene brže, radna snaga tešnja, a dokazi važniji. RFID ne zamenjuje barkodove zato što izgleda futuristički. Zamenjuje ih zato što bolje odgovara poslu.

Operateri koji čine ovaj prelaz obično vrlo jasno razumeju jednu stvar. Tačnost imovine nije administrativna vežba. Ona je deo discipline vremena rada, bezbednosne discipline i finansijske discipline. Kada to tako vidite, argument za RFID postaje mnogo manje teorijski. Brža verifikacija, bolja vidljivost na nivou raka, jače praćenje imovine u data centru, manji otpor revizije, jasnija kontrola životnog ciklusa i uverljiviji zapisi nisu lepi dodaci. U zauzetom objektu, oni su operativne neophodnosti.

To je pravi razlog zašto se etikete menjaju. Stara barkod nalepnica je tražila od ljudi da rade oko procesa. RFID omogućava da proces radi prirodnije sa načinom na koji moderni data centri zaista funkcionišu.