Brzi RFID za 10 puta brže zaduživanje knjiga u biblioteci

Ako pitate većinu bibliotekara šta usporava izdavanje knjiga, oni obično ne počinju time što krive knjige. Govore o redovima, neprikladnim uglovima barkoda, korisnicima koji slažu predmete pogrešnim redosledom, mašinama za samostalno izdavanje koje se zamrznu u najgorem trenutku i osoblju koje provodi previše vremena popravljajući male probleme u cirkulaciji umesto da pomaže ljudima da pronađu ono zbog čega su došli. Upravo zato je RFID velike brzine postao tako praktično rešenje za savremene biblioteke.

Pravi razlog zašto je RFID velike brzine važan

Obećanje na prvi pogled zvuči dramatično. Učinite izdavanje knjiga u biblioteci 10 puta bržim. Ljudi to čuju i pretpostavljaju da je to marketinški jezik. Ali u prometnoj biblioteci, naročito onoj koja istovremeno obrađuje dečje knjige, medijske predmete, preuzimanja rezervacija i samouslužni saobraćaj, razlika između skeniranja jednog predmeta po jednog i čitanja celog stoga u sekundama nije mala. Ona menja celokupno raspoloženje u zgradi. Redovi se kreću brže. Prekidi osoblja se smanjuju. Korisnici prestaju da gledaju na izdavanje kao na najneprijatniji deo posete. A bibliotekari dobijaju nešto još vrednije od brzine. Dobijaju vreme nazad.

To je pravi razlog zašto je RFID velike brzine važan. Biblioteke ne pokušavaju da postanu blistave tehnološke izložbene sale. One pokušavaju da uklone ponavljajuće trenje iz cirkulacije kako bi osoblje moglo da obavlja korisniji posao, a korisnici mogli prirodnije da se kreću kroz zgradu.

Studije slučaja: biblioteke koje su izvršile prelazak

Gradska biblioteka u Ohaju

Gradska biblioteka u Ohaju to je naučila kada je renovirala svoju glavnu filijalu nakon godina velikog porodičnog prometa. Dečji prostor je bio popularan, zbirka DVD-jeva se još dobro izdavala, a sati posle nastave mogli su brzo da postanu haotični. Stari proces izdavanja putem barkoda nije bio pokvaren, ali je bio dovoljno spor da su se redovi stvarali upravo u vremenima kada je osoblje već bilo preopterećeno. Kada je filijala uvela sistem za izdavanje knjiga u biblioteci sa RFID-om velike brzine, najveće iznenađenje nije bilo samo to što su se stogovi knjiga mogli izdati gotovo trenutno. Veće iznenađenje bilo je to koliko je pult za usluge postao mirniji. Osoblje više nije bilo zaglavljeno u ponavljanju istog pokreta sa barkodom stotinama puta dnevno. Ponovo je moglo da razgovara sa korisnicima.

Ta priča jasno pokazuje prvu veliku prednost. Izdavanje putem barkoda je po svojoj prirodi linearno. Jedan predmet, jedno skeniranje, jedna potvrda, pa sledeći. RFID cirkulacija je drugačija. Više knjiga može se čitati istovremeno, što znači da roditelj sa osam slikovnica, dve knjige za najmlađe i jednom knjigom sa poglavljima ne stvara mini-zastoj samo time što postoji. Isto važi za studente koji nose težak stog za istraživanje ili penzionere koji izdaju naslove velikog štama u grupama. RFID velike brzine ne samo da ubrzava transakciju. On uklanja ponavljajuće male pauze zbog kojih izdavanje deluje zamorno.

Biblioteka Univerziteta u Melburnu

Univerzitetska biblioteka u Melburnu otkrila je da je to još važnije tokom ispitne sezone. Studenti su često dolazili na pult sa velikim gomilama udžbenika, obavezne lektire i materijala srodnih referencama. U starom toku rada sa barkodom, svako izdavanje delovalo je kao mala produkcija. Član osoblja bi pažljivo poravnao svaki predmet, osluškivao pip, čekao da sistem uhvati korak, a zatim ponavljao celu rutinu iznova i iznova. Sa uspostavljenim bibliotečkim RFID sistemom, ti isti studenti mogli su da spuste stog i završe transakciju u sekundama. Biblioteka nije odjednom postala tiha ili futuristička. Jednostavno je prestala da kažnjava ljude zbog pozajmljivanja više od jedne knjige istovremeno.

Ta vrsta korisničkog iskustva važnija je nego što mnogi bibliotečki rukovodioci prvobitno pretpostavljaju. Izdavanje je jedan od retkih trenutaka kada svaki korisnik direktno dotiče sistem cirkulacije. Ako taj trenutak deluje sporo, nespretno ili krhko, to boji celu posetu. Ako deluje brzo i gotovo nevidljivo, biblioteka deluje odzivnije čak i ako se ništa drugo u zgradi nije promenilo.

Prigradska filijala u Holandiji

Prigradska filijala u Holandiji otkrila je to nakon što je dodala RFID stanice za samostalno izdavanje u biblioteci. Pre prelaska, samousluga je postojala, ali proces sa barkodom je još bio dovoljno nezgrapan da su mnogi korisnici radije stajali u redu za pomoć osoblja. Problem nije bio u tome što korisnici nisu bili sposobni da skeniraju. Problem je bio u tome što je samostalno izdavanje putem barkoda zahtevalo previše preciznosti od ljudi koji su nosili torbe, kapute, decu, kafu ili sve četiri stvari istovremeno. Kada je RFID samostalno izdavanje zamenilo to iskustvo, upotreba je brzo porasla jer mašina više nije zahtevala onu vrstu pažljive ručne horeografije u kojoj većina korisnika nikada nije uživala.

To je važna poenta. RFID velike brzine funkcioniše ne samo zato što je osnovna tehnologija brža, već zato što bolje odgovara ljudskom ponašanju. Ljudi prirodno ne žele da okreću svaku knjigu dok skener ne pronađe barkod. Žele da spuste knjige i nastave dalje. RFID ispunjava to očekivanje.

Zašto izdavanje putem barkoda usporava sve

Naravno, sama brzina nije dovoljna. Ako biblioteka želi istinski brže izdavanje, mora da razmisli i o toku rada. RFID velike brzine daje najbolje rezultate kada su oznake postavljene dosledno, interfejsi za samostalno izdavanje jednostavni, a softver za cirkulaciju podešen da podrži brzu potvrdu umesto da transakciju opterećuje nepotrebnim upitima. Najbrži hardver na svetu ne može da spase pretrpan dizajn izdavanja.

Okružni bibliotečki sistem u Teksasu to je naučio tokom svog prvog RFID uvođenja. Filijale su imale pravu opremu, ali ekrani za samostalno izdavanje bili su pretrpani uputstvima i dodatnim koracima za potvrdu koji su neprestano usporavali korisnike. Tehnologija je mogla da pročita knjige gotovo trenutno, ali softver je i dalje terao ljude da oklevaju. Nakon pojednostavljenja interfejsa i uklanjanja nekoliko nepotrebnih klikova, biblioteka je konačno videla punu prednost RFID cirkulacije velike brzine. Pouka je bila očigledna kada se gleda unazad. Brzo čitanje je važno samo ako se i korisničkom iskustvu dozvoli da bude brzo.

Prednosti za osoblje i zbirke mešovitih formata

Još jedan razlog zašto RFID izdavanje deluje tako transformativno jeste to što menja rad osoblja, a ne samo rad korisnika. U okruženjima sa puno barkodova, veliki deo dana na pultu odlazi na ponavljajuće skeniranje i rešavanje malih izuzetaka. Taj rad je neophodan, ali nije najbolja upotreba stručnog bibliotečkog osoblja. Kada RFID velike brzine smanji teret izdavanja, osoblje može da provede više vremena na pitanjima o rezervacijama, savetovanju čitalaca, pomoći sa tehnologijom, podršci programima i vođenju kroz zbirku.

Javna biblioteka u Singapuru primetila je tu promenu gotovo odmah nakon prelaska na brži RFID sistem cirkulacije. Osoblje je brinulo da bi automatizacija mogla da učini pult hladnijim. Dogodilo se suprotno. Pošto su korisnici mogli sami da obave više osnovne cirkulacije, a izdavanje uz pomoć osoblja postalo brže kada je potrebno, bibliotekari su imali više vremena za stvarnu ljudsku interakciju. Pomagali su roditeljima da pronađu knjige za početno čitanje, vodili starije osobe kroz aplikacije za e-knjige i pomagali novim stanovnicima pri registraciji članskih kartica umesto da stoje u dugom redu barkod pipova. To je jedan od najmanje razmatranih, ali najvrednijih ishoda dobro sprovedene bibliotečke automatizacije.

RFID velike brzine je takođe važan za zbirke mešovitih formata. Mnoge biblioteke više ne izdaju samo knjige. One stavljaju u cirkulaciju audio-knjige, DVD-jeve, komplete, predmete iz makerspace-a, jezičke pakete i dečje komplete za učenje. Tokovi rada sa barkodovima mogu postati bolno spori u takvim okruženjima jer se svaka vrsta predmeta može skenirati malo drugačije ili zahtevati drugačiji pokret rukovanja. RFID mnogo prirodnije obrađuje mešovite stogove, naročito kada su pravila cirkulacije već integrisana u sistem.

Bibliotečka služba u Barseloni otkrila je da je to posebno korisno u njenim porodičnim filijalama, gde su roditelji često pozajmljivali knjige uz obrazovne komplete i medijske predmete. U starijem procesu, svaka transakcija je trajala taman dovoljno dugo da deluje komplikovanije nego što je trebalo. Kada su uvedena RFID izdavanja velike brzine, filijale su otkrile da složeni porodični obrasci pozajmljivanja više ne stvaraju tako veliko usko grlo. Sistem je mnogo gracioznije obrađivao mešovite materijale, a osoblje na pultu više nije moralo ručno da spašava toliko poluzavršenih pokušaja samostalnog izdavanja.

Vraćanja i ponovna izdavanja takođe postaju glatkija, što je još jedna skrivena prednost. Biblioteke se često fokusiraju na brzinu odlaznog izdavanja, ali cirkulacija je zapravo petlja. Predmeti se vraćaju, sortiraju i često odmah ponovo odlaze. Ako je RFID već deo bibliotečkog sistema automatizacije, ceo ritam cirkulacije postaje efikasniji. Vraćeni predmet može brže da prođe kroz rukovanje, a sledeće izdavanje je brže jer predmet ostaje čitljiv bez oslanjanja na savršenu vidljivost barkoda.

Regionalni bibliotečki centar u Kanadi otkrio je to tokom prometne letnje sezone čitanja. Dečji materijali su se kretali unutra i napolje u velikom obimu, a filijale su već bile umorne od borbe sa istrošenim barkodovima na knjigama koje su se mnogo koristile. Sa RFID bibliotečkim etiketama i stanicama za čitanje velike brzine na mestu, te iste knjige prestale su da postaju smetnja u cirkulaciji samo zato što je štampani barkod video previše lepljivih prstiju i vožnji u rancu. Knjige su jednostavno mogle da se čitaju onako kako su i trebale da se čitaju: brzo i sa vrlo malo muke.

To je takođe razlog zašto biblioteke koje traže pojmove kao što su RFID bibliotečki sistem, RFID izdavanje velike brzine, pametno bibliotečko izdavanje, RFID samostalno izdavanje u biblioteci, bibliotečka automatizacija i RFID oznake za knjige obično ne jure za novinom. One pokušavaju da reše praktičan problem u usluzi. Znaju da su redovi u vršnim satima prespori. Znaju da je pult osoblja zagušen ponavljajućim transakcijama. Znaju da je prostor za samostalno izdavanje nedovoljno iskorišćen jer deluje teže nego što bi trebalo. Znaju da nešto troši vreme i žele to vreme nazad.

Mreža školskih biblioteka u South Korea

Mreža školskih biblioteka u South Korea to je jasno uočila sa mlađim učenicima. Problem nisu bili ogromni redovi tokom celog dana. Problem su bili naleti. Cela odeljenja bi ušla u biblioteku, brzo razgledala, a zatim stigla na pult u grupama. Izdavanje putem barkoda pretvaralo je te grupe u kašnjenja, što je jelo i vreme nastave i dobru volju biblioteke. Kada su škole prešle na RFID stanice za samostalno i izdavanje uz pomoć osoblja velike brzine, ti isti razredi su se kretali mnogo glatkije. Učenicima nije bila potrebna pažljiva tehnika skeniranja. Mogli su da spuste knjige i završe. Nastavnici su cenili brzinu, a bibliotečko osoblje je cenilo to što njihova energija može da ide na angažovanje umesto na kontrolu saobraćaja.

Prednost fizičkog dizajna

Postoji i razlog fizičkog dizajna zbog kojeg RFID deluje brže. Barkodovi zahtevaju vidljivost linije. RFID ne. To može zvučati tehnički, ali operativni rezultat je jednostavan. Korisnik više ne mora da pronađe i poravna barkod na svakoj knjizi, što je upravo ona mala smetnja koja postaje velika kada se pomnoži kroz stotine transakcija. Čak i najstrpljiviji korisnik biblioteke na kraju se umori od okretanja knjiga i traženja pravog ugla. RFID velike brzine uklanja taj korak gotovo potpuno.

Centralna biblioteka u Kopenhagenu iskoristila je tu prednost posebno dobro u svojoj zoni za ekspresno preuzimanje. Korisnici koji su preuzimali rezervacije često su želeli da uđu i izađu brzo. U starijem postavljanju sa barkodom, brzo zaustavljanje je ipak zahtevalo dovoljno rukovanja predmetima da deluje nespretno. Nakon prelaska zone za rezervacije na samostalno izdavanje sa RFID-om, te brze posete konačno su postale istinski brze. Biblioteka je kasnije otkrila da se zadovoljstvo preuzimanjem rezervacija poboljšalo iako su zbirka, osoblje i zgrada inače ostali isti. Ponekad najjednostavnija poboljšanja stvaraju najprimetniju razliku.

Dečje službe često imaju najviše koristi, jer deca retko pristupaju izdavanju sa onom mirnom disciplinom predmet-po-predmet koju sistemi sa barkodovima tajno očekuju. Dolaze uzbuđena, rasejana ili umorna, često sa knjigama naslaganim na nepredvidive načine. RFID velike brzine je mnogo tolerantniji, što ga čini posebno efikasnim za porodične biblioteke.

Dečja filijala na Novom Zelandu otkrila je to tokom vikend prometa pričanja priča. Porodice bi dolazile na izdavanje sa punim naručjima knjiga, a stari proces je činio da poslednji korak zabavne posete biblioteci deluje čudno stresno. Kada je RFID izdavanje zamenilo većinu rukovanja barkodovima, ta napetost je uglavnom nestala. Roditelji su mogli da spuste stog, završe transakciju i odu bez uobičajenog preslaganja i ponovnog skeniranja. Osoblje je kasnije reklo da je prostor za izdavanje prestao da deluje kao usko grlo u saobraćaju i ponovo počeo da deluje kao deo bibliotečkog iskustva.

Prednost brzine se takođe uvećava kada biblioteke koriste mobilne tokove rada osoblja. Bibliotekar sa prenosivim RFID čitačima ili stanicom podržanom tabletom može lakše da pomogne korisnicima bilo gde nego u modelu koji zavisi od barkoda. To je važno u velikim javnim bibliotekama, pokretnim bibliotečkim službama, događajima na terenu i prostorima visoke fleksibilnosti gde servisna tačka nije uvek fiksna.

Urbani bibliotečki sistem u Kaliforniji našao je to korisnim tokom događaja u zajednici i privremenih rasporeda usluga. Umesto da svaku transakciju vraćaju za jedan tradicionalni pult, osoblje je moglo da podrži cirkulaciju na fleksibilnije načine jer RFID velike brzine nije zavisio od savršene orijentacije predmeta ili fiksnog držanja pri skeniranju. To je učinilo da biblioteka deluje prilagodljivije i smanjilo pritisak na njen centralni prostor za izdavanje tokom prepunih programa.

Smanjenje grešaka i večernja gužva

Još jedna zanemarena prednost je smanjenje grešaka. Brže ne znači samo brže. U mnogim slučajevima znači manje malih ručnih grešaka. Tokovi rada sa barkodovima stvaraju više prostora za propuštena skeniranja, dvostruka skeniranja i prekinute sekvence. RFID teži da smanji te probleme jer se stog čita kao grupa i potvrđuje jednostavnijim pokretom. To je posebno korisno u okruženjima filijala gde isti pult istovremeno obrađuje pitanja, kartice, kazne, vraćanja i cirkulaciju.

Prometna filijala u Dablinu videla je to tokom večernjih vršnih sati. Njihovo osoblje na pultu neprestano je menjalo misaone tokove između cirkulacije i podrške korisnicima, što je činilo greške sa barkodovima verovatnijim jednostavno zato što je pažnja bila fragmentisana. RFID velike brzine smanjio je to opterećenje. Sama izdavanja postala su mentalno tiša, a broj malih ispravki u cirkulaciji je opao. Osoblje nije odjednom pravilo manje grešaka zato što je postalo disciplinovanije. Pravilo je manje grešaka zato što je sistem prestao da zahteva toliko ponavljajućih preciznih radnji.

Kako postići 10 puta brže izdavanje

Ako biblioteka zaista želi da učini izdavanje deset puta bržim, trebalo bi da razmišlja izvan hardvera. Najveće dobitke obično donosi to kada se RFID velike brzine upari sa promišljenim postavljanjem samostalnog izdavanja, intuitivnim upitima, jasnom signalizacijom za korisnike i politikom cirkulacije koja ne zatrpava brzinu nepotrebnom složenošću. Ako svako brzo izdavanje i dalje vodi u dug razgovor o blokadama naloga ili nezgrapnim koracima sa potvrdama, biblioteka je poboljšala iskustvo sa oznakama bez potpunog poboljšanja iskustva izdavanja.

Metropolitanska biblioteka u Nemačkoj to je razumela tokom redizajna filijale. Nije samo instalirala RFID kioske i čekala magiju. Premestila ih je tamo gde se korisnici prirodno zaustavljaju, pojednostavila jezik na ekranu, smanjila vizuelni nered i dala osoblju pokretniju ulogu podrške umesto da pult tretira kao jedinu legitimnu servisnu tačku. Rezultat je delovao dramatično brže jer je celo putovanje izdavanja redizajnirano oko tehnologije umesto da se tehnologija ugura u stari raspored.

Pa kako da učinite bibliotečka izdavanja 10 puta bržim uz RFID velike brzine? Počinjete tako što ćete prepoznati da pravo usporavanje nije jedna velika stvar. To je nagomilavanje sićušnih ručnih trenja. Jedan barkod po jedan. Jedan problem poravnanja po jedan. Jedan neuspešan pokušaj samostalnog izdavanja po jedan. Jedan red koji uopšte nije morao da bude red. RFID uklanja mnoga od tih trenja odjednom. Čita stogove, ne samo pojedinačne predmete. Podržava brže samostalno izdavanje. Gracioznije obrađuje mešovite materijale. Smanjuje ponavljajući rad na pultu. Čini da sistem deluje prirodnije korisnicima umesto da zahteva da se korisnici prilagode ograničenjima skenera.

Suština: brzina koja deluje nevidljivo

Zato biblioteke širom sveta nastavljaju da se kreću u tom smeru. Ne zato što žele da oponašaju maloprodaju i ne zato što misle da će tehnologija sama spasiti javnu službu, već zato što RFID cirkulacija velike brzine zaista rešava svakodnevni bibliotečki problem na način koji ljudi mogu odmah da osete. Korisnik to oseća u kraćem redu. Roditelj to oseća u lakšem porodičnom izdavanju. Student to oseća u bržoj transakciji sa stogom. Bibliotekar to oseća u manje ponavljajućih skeniranja i više korisnog ljudskog vremena.

Na kraju, to je najjači argument od svih. Brže izdavanje ne znači samo premeštanje knjiga. Ono znači dati svima u biblioteci malo više prostora da rade deo iskustva koji zaista važan. Kada izdavanje postane gotovo nevidljivo, biblioteka počinje da deluje više kao ono zbog čega su ljudi prvobitno došli: pristup, otkrivanje i pomoć, a ne red knjiga koje čekaju sledeći pip.